(S)misao društvene lobotomije

  D a li danas pobeda na Evrosongu išta znači u muzičkom smislu, ima li zaista neku težinu, lansira li karijere pobednika u statosferu i da li je peto mesto pažnje vredan uspeh procenite sami...   Tek, za mene je, u ovoj našoj "muzičkoj" svakodnevici, apsolutno nestvarna činjenica da je Konstrakta s numerom In corpore sano uopšte postala predstavnica Srbije na Pesmi evrovizije, pored tamo neke ultrafavorizovane klonirane matrice Sare Jo ili, sačuvaj me bože, Ace Lukasa... jer to je, budimo realni i iskreni prema sebi, daleko više današnja Srbija nego što je to Konstrakta. Mi sad možemo da budemo, a i jako treba da budemo, veoma ponosni na sebe što nas je u Torinu predstavljao neko ko je mnogo ispred svog vremena i podneblja odakle dolazi... dakle, neko ko nas uopšte ne predstavlja, bar ne takvima kakvi zapravo, nažalost, zaista jesmo. Jer ovo je isto kao da smo na vašar srednjovekovnih viteških mačeva i turskih jatagana poslali džedajsku svetlosnu sablju Luka Skajvok...

Z avršiše se i ovi izbori i dobismo, jednim potezom, novog predsednika i novog ex premijera, starog demagoga na novoj funkciji i najveću samoproklamovanu žrtvu u ime ovog naroda još od Kosovskog boja - Aleksandra Vučića. Realno, s obzirom da mu se "opozicija" rascvetala na čak deset(?!) protivkandidata (uključujući tu i nekoliko ko dan jasnih Vučićevih trojanaca poput Čanka i Parovića, te još nekoliko prikrivenih), verujem da možemo zaključiti da prave želje da se Vučić sruši sa vlasti nije ni bilo ili makar taj cilj učesnicima trke nije bio bitniji od lične samopromocije. Zato je opet izostao snažan protivkandidat jedinstvene opozicije, umesto čega su Vučiću na megdan izašle male glasačke niše donekle drugačijeg mišljenja + onaj Beli Preletačević na konju, kojeg je neko pogrešno informisao da su predsednički izbori zapravo kasting za Big Brother ili Farmu. Sve u svemu, ni izbliza dovoljno da se Vučićeva vladavina na novoj funkciji ozbiljnije uzdrma, iako njegova pobed...

S vraćam posle posla do apoteke. Malo se mučim da nađem parking, samo da bih posle shvatio da se neki od onih još bešnjih majbah mercedesa bez griže savesti vozača parkirao nasred puta pred samim ulazom. Obratim pažnju u prolazu, u kolima sedi neka mlađana, za večernji provod tip-top u po bela dana sređena zgodna cica lepotica, s blago smorenim izrazom lica... čeka frajera i nervira se, očigledno. Ulazim u apoteku i odmah shvatim i koga to ona čeka. Ispred mene u redu macan, između 30 i 40 leta, raskošno obučen u tri letnje krpice  od kojih svaka košta ko prosečna srpska plata. Potpuno je opušten, što me je dodatno uverilo da je upravo on vozač mercedesa, jer bi vlasnik yuga do tada već pet puta pogledavao napolje tražeći pogledom pauka koji se ustremio na njegovog ljubimca, dok ovaj nema tih problema prosečnog plebsa. Čekamo, obojica...

U Hrvatskoj je otvorena Ambulanta za lečenje zavisnosti od kompjutera, kompjuterskih igrica, interneta i virtuelnog sveta uopšte, pri Odeljenju psihijatrije zagrebačkog KBC-a, prva u okruženju. „Ali zašto psihijatrija?! Pa mi koji umemo da koristimo kompjutere i internet smo savršeno normalni i činimo samosvesnu elitu ovog zaglibljenog društva!“, nesumnjivo će se upitati mnogi, poneko i s pravom. Međutim, istina je poražavajuća, većina je odavno izgubila meru preselivši se gotovo sasvim u virtuelne sfere, dok sve teže ume da komunicira u stvarnom svetu kojeg se užasava ; đavo je uveliko odneo šalu...

Photo by: Žarko Ptiček K ada je mala Tijana Ognjanović umirala, "lečili" smo je dobrovoljnim SMS porukama građana, kad su poplave potopile pola Srbije, vodu smo iz kuća izbacivali dobrovoljnim SMS porukama građana... ali zato kada treba još malo uglancati mermer velelepnog Hrama Svetog Save na Vračaru, spremno uskače država da pomogne?! Kako? Tako što vam na svaku pošiljku koju šaljete JP "Pošta Srbije" prisilno naplati dodatnih 10 dinara za izgradnju Hrama ! Da li je ovo opciono, pitaju li vas u pošti želite li da donirate novac u tu svrhu? Jok! Jednostavno vam na formular rukom našaraju još i pomenutu cifru i to je to, ako nećeš, a ti lepo bato sam ponesi pismo na odredište jer bez prigodne žrtve najmasovnijoj veri ove naše, navodno, sekularne države, vrli poštar ti ga nositi neće...

N eki dan sam napokon ugrabio priliku da sednem u kola i sa devojkom malo pobegnem od gradske gužve u prekopotrebni mir i tišinu Fruške gore. I bez obzira što je šuma i dalje puna blata zbog kiše koja nas ovog proleća nije štedela, super nam je bilo, taman da malo napunimo baterije kako valja odmorivši i oči i uši i dušu i udahnemo pravi vazduh u pluća, ali nisam hteo da pišem o tome, nego onome što će uslediti na povratku...  Sedamo u kola s osmehom na licima, možda umorni fizički od šetnje ali psihički potpuno rasterećeni, stavljam ključ u kontakt i okrećem, verglanje ali motor ostaje nem?! Nemoguće!  Šta je sad?  Nepunih mesec dana ranije mi je majstor sređivao anlaser i kleo se da je uradio đavolski dobar posao, a akumulator bi trebalo da je ok. Pokušam ponovo i auto ovaj put upali bez problema, a ja samo slegnem ramenima, sasvim zadovoljan činjenicom da sam ipak jeftino prošao. Zasad... 

G ledam vas i slušam kako s jedne strane razvlačite tamo neku Avu, Ekrema, Staniju i nekakve ine blizance iz Velikog brata/Farme, a sa druge neku devojčicu Tijanu kojoj treba novac za operaciju srca jer vam je na to ukazao Sergej Trifunović. Lepo je to, na divnom se tasu vage našlo nevino dečje srce! Želim joj da se sakupi dovoljno novca i da uperacija uspe, imaće zašto da živi i čega da se seća, kada poodraste i shvati na kakvim je izbornim mukama oko toga bila Srbija...

Photo: Tanjug P rošla je decenija otkako Zoran Đinđić nije sa nama.  Sutradan, r etrospektiva.  Šta smo juče radili? Malo smo tugovali, malo smo se trudili da makar jednog dana u godini budemo nešto pristojniji i društveno korisniji nego inače, da makar pokušamo da učinimo nešto sa svojim životom ili obećamo sebi da od sutra sigurno okrećemo novi list.  Naravno, ponovo je prevladala patetika i društvene mreže su opet bile okićene profil fotografijama pokojnog premijera, kojima su ljudi zamenjivali svoje. Kriza identiteta za jedan dan, a već sutradan će život nastaviti po starom, jednako zaludnim životom, dok ga se, tamo negde početkom marta 2014, ponovo ne sete , na isti beskoristan način... 

P re neki dan sarkastično tvitnuh " Kad god vidim Đilasa, setim se one stare narodne: Ko dobije na mostu, izgubi na izborima... " . Tvit je prošao poražavajuće neshvaćeno, valjda nam je kratko pamćenje, šta li... ali je makar mene podstakao da napokon napišem ono što odavno odlažem a i dalje smatram da se jednom, negde, napokon mora reći. Nisam hteo pred izbore jer mi nije padalo na pamet da favorizujem nijedan od dva najveća politička bloka među Srbima 21. veka, nisam to uradio ni neposredno nakon izbora da ne bih na pravdi boga dobio etiketu likovanja nad pobedom jednih i porazom drugih. Svejedno, ono što će mnogima zvučati kao najveća moguća blasfemija se jednom mora reći i za to ne postoji nežan način, koji će proći bez posledica: Najveći zločin protiv ovog naroda nije počinio Slobodan Milošević, nego Demokratska stranka! Zapravo, čitav taj postmiloševićevski, slavopetooktobarski DOS, ali demokrate su bile i ostale perjanica svih tih dešavanja i otuda ih i stavljam ...

Odgovornost za izostanak potpune katastrofe onoga što nadmeno nazivamo ljudskom civilizacijom možda i ne treba tražiti u lošim proračunima drevnih Maja ili još gorim interpretacijama njihovih naslednika. Naravno da vam ovo niko neće reći javno, a i vama bi bilo pametnije da o tome ćutite nakon što ovo pročitate, ali svet je od najavljenog smaka 21.12.2012. spasila “Sila” (poznatija kao “The Force”), odnosno njeni tihi čuvari – Džedaji (Jedi knights)! Ili bar tako, otprilike, glasi još jedna od iščašenih teorija o tome zašto pre neki dan nismo zbrisani sa Zemlje, kada smo se tome mesecima veselili ko majmunčići neoljuštenoj banani… Rekoh li iščašenih?! Bolje da odmah povučem reč, pre nego što me tuže za raspirivanje rasne, verske i nacionalne mržnje jer je, ako je suditi po poslednjim popisima stanovništva širom dela planete koji zovemo razvijenim svetom, “Džedajizam” postao legitimna religija i nacionalnost, ujedno . Uostalom, ako su Džedaji zaista spasili svet od “majan...

P rođe i #Blogomanija.  Malo smo se fizički distancirali od suštine problema da bismo pričali o njima.  Okupili da se prepoznamo i upoznamo,  da popijemo poneku zajedno i podelimo i osmeh i tugu,  pohvalimo i zahvalimo kome treba,  zakopamo ratne sekire kojima periodično nasrćemo jedni drugima na skalpove  i utremo klizavu stazu nekim novim projektima zbog kojih će nas jedni voleti, a drugi mrzeti...  O tome u kakvom nam je stanju blogosfera mnogo bolje od mnogih u ovom milenijumu se osvrnula Iva Tanacković u postu " Blogeri, među nama nema pravih heroja! " i ne bih da se ponavljam i tako skrnavim poštovanje prema napisanom ali ni da je previše tapšem po ramenu, ne voli ona to...  Žao mi je samo što to nismo i mi tamo primetili, a mogli smo... i što nismo prodiskutovali o tome malo konkretnije kad smo se već našli tako na gomili, maltane u punom kapacitetu...  Zato ću Blogomaniju, uz dužno poštovanje dragih organizatora, najbolje...

K aže ministar trgovine Rasim Ljajić da Vlada Srbije ozbiljno razmišlja da otpiše kamate građanima koji duguju za struju! Pa dobro, dokle će u ovoj zemlji onaj ko sve svoje obaveze prema državi i poslovnim partnerima izmiruje pošteno i na vreme ispadati magarac za podsmeh i komšijama i istoj toj državi?!  Da, istim onim komšijama kojima ni kilovat ne fali iako su zaboravili kada su poslednji put platili struju, koji gledaju kablovsku na koju su divlje prikačeni, kojima niko nije isključio neplaćeno grejanje jer je to tehnički nemoguće izvesti a da se time ne oštete i oni koji plaćaju... I, razmislite, posle vam se na hodniku jave nasmejaniji nego što ste vi koji sve svoje platite na vreme, njima je život lepši, jedna briga manje ...  I da, istoj onoj državi koja donosi restriktivne zakone u skladu sa evropskim zakonodavstvom, ne bi li u očima Brisela izgledali baš lepi i pametni, a da potom više nikome ne pada na pamet da ih primenjuje, niti poštuje?!  ...

N acionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) pozvali su potrošače u Srbiji na trodnevni bojkot nekoliko najvećih lanaca hipermarketa: Maxi, Tempo, Merkator Roda i Idea, od 30. oktobra do 1. novembra . Razlozi su više nego jasni - imaju monopolsku poziciju i, umesto da međusobnom konkurencijom doprinesu snižavanju cena i, kakvom-takvom, povećanju kupovne moći osiromašenog stanovništva, oni, uglavnom, posluju po kartelskom sistemu, odnosno, kroz međusobni dogovor cene održavaju na sličnom nivou i tako potrošače drže u šaci. Pritom je kap koja je prepunila čašu bilo povećanje PDV-a sa 18% na 20% , što je ovim "veletrgovcima" pružilo dimnu zavesu pod kojom su svoje maloprodajne cene momentalno udesetostručili i, umesto za propisanih 2%, podigli ih odmah za 20% ?!  Reakcija države, koju vode stranke finasirane u velikoj meri od strane tajkuna iza ovih velikih lanaca bila je, po običaju, poražavajuće mlaka! Umesto da su ...

Ovo je Sofija, taj "strašni pas" prema kojem novosadski komunalni policajci nisu pokazali ni trunku sažaljenja V olite li životinje? Imate li, recimo, psa, a pritom živite u Srbiji? Imate?! Zaista nemate sreće... licemerje kojim ova država obasipa većinu svojih građana tako ćete često morati da otrpite u stereo tehnici... i za sebe i za voljeno četvoronožno biće. Evo vam dva primera, dva događaja u istom danu, u istom gradu i sa potpuno različitim posledicama, pa sami izvucite sopstvene zaključke... Scena prva: U centru Novog Sada srećem mladića i devojku sa svojim četvoronožnim zverima na povocima. On u jednoj ruci vodi staforda, a u drugoj pitbul terijera, dok ona šeta dva pitbula. Pritom nijedan od ovih pasa koji se smatraju opasnima nema korpu ! I dok je momak krupan i nabildovan, devojka deluje slabašno u poređenju sa psima koje šeta i kao da su šanse da ih zadrži ako in nešto razjari ravne nuli... Očigledno nisam jedini koji to uviđa i ljudi im se sklanjaju sa...

D ruštvenim mrežama je prohujala vest da je sa internet sajta QUEERIA CENTER procurilo kontroverzno interno pismo gay aktivista, u kojem jedni druge u tajnosti pozivaju na obračun sa osvedočenim homofobima u Srbiji metodama lične diskreditacije! Ova, kako je i sami nazivaju, ekstremna strategija proizašla je iz zaključka da država u praksi ne čini gotovo ništa za istinsku zaštitu prava LGBT populacije, bez obzira što je pravo na različitost jedno od osnovnih ljudskih prava zapisanih i u Ustavu Srbije, te da bi se policija koja bi trebalo da ih štiti tokom "Parade ponosa" najradije i sama priključila huliganima u njihovom premlaćivanju na ulicama Beograda. Nova strategija nudi jednostavno rešenje - reformu društva kroz promenu mišljenja većine građana ne samo o LGBT populaciji, već i o onima koji te ljude smatraju izrodima prirode i boga kojem se mole, zbog čega ih intenzivno mrze. To bi značilo da se, paralelno sa snažnom javnom promocijom prava na različitost i LG...

E XIT 2012 je bio i prošao. Neki su ga voleli više, neki manje; jedni slepo previđajući nedostatke i nepoštovanje svih tih divnih evropejskih ideja za koje se organizatori, tobože, zalažu, a drugi tražeći možda i dlaku u jajetu za doručak svakog člana EXIT tima ponaosob. Primetno je bilo da je  Petrovaradinsku tvrđavu ove godine pohodilo znatno manje i stranih i domaćih posetilaca festivala ali normalno je to, kriza je svuda pa eto, zamislite, i u Srbiji. A takođe je uočeno i da su pojedine javne ličnosti i novinari koji su ranije zdušno podržavali EXIT sada promenili ploču i odjednom počeli da ga napadaju i sa i bez argumenata . Valjda spram klime političkih mentora? Ali to je već neka druga priča... Elem, posle svakog velikog događaja je nekako red da se podvuče crta ali ne samo euforično spram sve te vrcajuće pozitivne energije tokom četiri dana jula, nego i ona finansijska koja, s obzirom na novac koji EXIT svake godine dobija od Srbije, Vojvodine i Novog Sada , s...

Photo via:  http://amater.blog.rs/blog/amater/fotografija/2008/07/19/exit-fest-2008   E XIT? Ne, hvala... Nije da ga zaista mrzim. Naprotiv, nisu me tako učili i ja, za razliku od većine ovih što su im puna usta tolerancije za sve pare a pritom mrze svakog ko drugačije misli i kaže (kleveće i laže), nisam u stanju da zaista mrzim. Nažalost, čak ni kada bi zaista trebalo... Ali sam itekako u stanju da budem iziritiran nepravdom i manipulacijama, lepim šarenim omotačima klasične mamipare, što bi bilo sasvim legitimno, da se pritom ne predstavlja kao neprofitno preduzeće koje, avaj, radi i sa teškim gubicima kako bi Srbiju svetu napokon pokazali u lepšem svetlu.  Svaka ga je vlast hvalila kao naš retki prozor u taj daleki svet, a svaka opozicija kritikovala kao perionicu ozbiljnih para ... sve dok i sama ne bi postala vlast i smesta ućutala, preuzimajući dobro zagrejane poluge prethodnika. A EXIT je rado bio svačija kurva ... i demokratama i perjanicama Čankovog ...

" S kidaj tu ružnu profil fotku, to nisi ti!", bio je jedan od kometara koje sam prethodnih dana dobijao zbog svog pomalo neobičnog ali veoma ličnog avatara na #Twitter-u . Da me vlasnici ovakvih komenara ne shvate pogrešno, nisam ih shvatio kao nedobronamerne , ali mi ovo deluje kao odličan šlagvort za sve glasnije ogorčenje mnogih ljudi na TW zbog činjenice da omiljena društvena mreža sve više počinje da im liči na omrznuti im #Facebook . Konkretno, nakon sve zamornijeg talasa onih kojima je TW služio za virtuelnu onaniju i rečnik prekaljenih prostitutki, koje, dok maštaju o jednom polnom organu, onaj drugi ne vade iz usta, ovu društvenu mrežu sada sve napadnije zaposedaju upravo žene kakve su takvi, tobože sarkastični, tvitovi i prizivali. I TW se sada, na naše oči, sve više pretvara u herbarijum fotografija zanimljivih izdanaka prirode, koje izgleda ništa na svetu ne vole više od toga da napuće usne i istresu sise na izvolte pred ogledalom u WC-u neke seoske folkotek...

N a ovu, kako vidim, neumiruće očaravajuću, temu #uticaj-a na društvenim mrežama ću, za promenu, biti kratak... Vremena su smutna, reče neki pesnik, a u takvim vremenima se uticaj pre može nazvati #smuticaj, lov u mutnom za račun ovog ili onog gazde i to ne sportskom pecaljkom, nego povećom mrežom za somove! Čast retkim izuzecima bez niskih pobuda, razume se... ali s akcentom na ono "retkim"...

K ako vidim, "slučaj himna" se ne stišava! Pa naravno, što bi se građani bavili time koliko im sunovrat dinara spram evra diže cene namirnica koje su i dosad s mukom kupovali i zašto bi iko postavio pitanje o istinskim razlozima za odugovlačenje formiranja Vlade u zemlji koja će se, ako ovako nastavi, brzo pridružiti sopstvenoj valuti u istom ambisu... Pažljivo sam vas slušao i čitao minulih dana dok ste raspravljali o ovoj temi, u medijima, na društvenim mrežama, po blogovima, čak i među pijačnim tezgama i u redu u pošti. Bilo bi lepo da sada poslušate i vi mene iako se ne morate složiti s onim što sam napisao ali bi za sve nas bilo veoma značajno da uvidite i uvažite razloge zbog kojih mislim to što mislim. Za početak, ja podržavam odluku selektora Siniše Mihajlovića da iz tima udalji Adema Ljajića. Eto, rekao sam, a sad hajde da to razjasnimo... Ova priča ima bar dva aspekta - fudbalski i politički. Prvi je, bar po meni, nesporno jasan - novi selektor i njegova pr...