#Blogomanija u jednoj slici i tek ponekoj reči

Prođe i #Blogomanija. 
Malo smo se fizički distancirali od suštine problema da bismo pričali o njima. 
Okupili da se prepoznamo i upoznamo, 
da popijemo poneku zajedno i podelimo i osmeh i tugu, 
pohvalimo i zahvalimo kome treba, 
zakopamo ratne sekire kojima periodično nasrćemo jedni drugima na skalpove 
i utremo klizavu stazu nekim novim projektima zbog kojih će nas jedni voleti, a drugi mrzeti... 

O tome u kakvom nam je stanju blogosfera mnogo bolje od mnogih u ovom milenijumu se osvrnula Iva Tanacković u postu "Blogeri, među nama nema pravih heroja!" i ne bih da se ponavljam i tako skrnavim poštovanje prema napisanom ali ni da je previše tapšem po ramenu, ne voli ona to... 

Žao mi je samo što to nismo i mi tamo primetili, a mogli smo... i što nismo prodiskutovali o tome malo konkretnije kad smo se već našli tako na gomili, maltane u punom kapacitetu... 

Zato ću Blogomaniju, uz dužno poštovanje dragih organizatora, najbolje opisati u jednoj jedinoj fotografiji, naizgled običnom prizoru koji slučajno opazih sa terase svoje sobe u prelepom hotelu na Staroj planini, u sitne noćne sate, nakon povratka sa odlične žurke za dobrodošlicu... 




... da, medijska tama oko nas je gusta iako ponekog svetla u mraku još ima... 
Samo... zašto svaka lampa izgleda kao da gleda svoja posla, umesto da zajedno, makar tu i tamo, odagnaju mrak? 
I zašto ove male ponekad sijaju možda i jače... ali nisu dovoljno visoko da to svetlo dopre svuda gde bi trebalo? Zašto su same u mnoštvu? 
Podsetite me da sve to pitam kompetentnije od sebe na nekoj narednoj Blogomaniji... 

Alexa Grubeša

Comments

  1. Da sam ja bila tamo, sigurno bi ih to pitala, ovako...:) Lepo je to, mislim na okupljanje, ali da li je svima bilo podjednako korisni? Ili je to samo još jedno tapkanje po ramenu među #uticaj-nim koji su, ponekad mi se čini, pomalo izgubili na svežini i poletu...?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, računam da za pitanja nikad nije kasno i da nema glupih i neugodnih...
      Da ne grešim dušu, ako to nije bilo dovoljno jasno samo po sebi, okupljanje je sjajna stvar, upoznavanje sa ljudima koje ceniš u virtuelnom svetu još bolja, a menjanje mišljenja o nekima uživo još bolja. Pozitivna energija se mogla seći nožem i to ohrabruje. A ostalo... Čuj, ništa ne može biti podjednako korisno svima i neko se u nečemu pronađe, a neko drugi ne. Ko što rekoh, svetla ima, a samo od nas samih zavisi koliko će jako svetleti...

      Delete
  2. Mozda bi bilo bolje raditi na menjanju trenutno opisanog stanja do sledece Blogomanije, pa da vam tema bude : Koliki je pomak napravljen od sada do tada?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Poradiće se, tu i tamo, makar sporadično... Ne bi valjalo da bude drugačije...

      Delete
  3. "Kompetentniji od sebe" ...uh? Kako? Zašto? Imate jedan od 20 najčitanijih blogova, sposobni ste da dobijete reakciju na to što pišete, a da razlog ne bude ova striptizan-fotka sa strane. Što se mene tiče, kompetentni ste za pisanje; na stranu web design i ostalo. :)

    Takođe, kao što rekoh, ima projekata koji su napravljeni da bi bili napravljeni, posle od toga ne bude ama baš ništa. Videla par komada, pitala se čemu služe, a uz to i ne rade.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na lepim rečima, Iva... još ne isterasmo onog Šejtana na čistac ali, za početak, makar osećamo gde je...;)
      A onda ni reakcija neće izostati, i to, nadam se, pokretačka... destruktivne smo se suviše nagledali, a o obesmišljavanju suštine kroz projekte koji ničemu ne služe, a kao rade da i ne govorim...

      Uzgred, u pravu si... možda bi mi zaista dobro došla profesionalna pomoć oko nemuštog web design-a, koji je u mom slučaju daleko od željenog...;)

      Delete
  4. Prvi put da si sa malo reči rekao previše i to sa mnogo emocija!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, nadajmo se da mnogo ipak nije previše...;)

      Delete
  5. Odlično poređenje sa ovim sijaličicama. "... zašto svaka lampa izgleda kao da gleda svoja posla, umesto da zajedno, makar tu i tamo, odagnaju mrak?", je pravo pitanje. Mislim da je tako zato što smo isuviše mali da bismo se zaista udružili.

    ReplyDelete
  6. Sijalica, sijaličica, sijaličice, sijaličicama... je l' tako? :)))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Tako je, sve si lepo shvatila...:)
      Namestilo mi se... a valjda i onaj vetar koji je divljao na terasi pozitivno utiče na percepciju...;)
      Elem, mali ili veliki, kad već možemo da se družimo, možemo i da se udružimo...

      Delete

Post a Comment

Vaše mišljenje i potencijalna diskusija čitalaca je dragoceno za što bolje razvijanje zadate teme i ukazivanje na aspekte koji su u prvi mah možda promakli autoru...
Naravno, pristojnost i kulturno ophođenje prema drugima u komentarima se, nadam se, podrazumeva...

Popular posts from this blog

Vučić je, nažalost, novi kalif umesto kalifa, pomirite se s tim!

Test za trudnoću, u nevreme...

Opet #EXIT, a izlaza ni u najavi?!