(S)misao društvene lobotomije

P rođe i #Blogomanija.  Malo smo se fizički distancirali od suštine problema da bismo pričali o njima.  Okupili da se prepoznamo i upoznamo,  da popijemo poneku zajedno i podelimo i osmeh i tugu,  pohvalimo i zahvalimo kome treba,  zakopamo ratne sekire kojima periodično nasrćemo jedni drugima na skalpove  i utremo klizavu stazu nekim novim projektima zbog kojih će nas jedni voleti, a drugi mrzeti...  O tome u kakvom nam je stanju blogosfera mnogo bolje od mnogih u ovom milenijumu se osvrnula Iva Tanacković u postu " Blogeri, među nama nema pravih heroja! " i ne bih da se ponavljam i tako skrnavim poštovanje prema napisanom ali ni da je previše tapšem po ramenu, ne voli ona to...  Žao mi je samo što to nismo i mi tamo primetili, a mogli smo... i što nismo prodiskutovali o tome malo konkretnije kad smo se već našli tako na gomili, maltane u punom kapacitetu...  Zato ću Blogomaniju, uz dužno poštovanje dragih organizatora, najbolje...

" S kidaj tu ružnu profil fotku, to nisi ti!", bio je jedan od kometara koje sam prethodnih dana dobijao zbog svog pomalo neobičnog ali veoma ličnog avatara na #Twitter-u . Da me vlasnici ovakvih komenara ne shvate pogrešno, nisam ih shvatio kao nedobronamerne , ali mi ovo deluje kao odličan šlagvort za sve glasnije ogorčenje mnogih ljudi na TW zbog činjenice da omiljena društvena mreža sve više počinje da im liči na omrznuti im #Facebook . Konkretno, nakon sve zamornijeg talasa onih kojima je TW služio za virtuelnu onaniju i rečnik prekaljenih prostitutki, koje, dok maštaju o jednom polnom organu, onaj drugi ne vade iz usta, ovu društvenu mrežu sada sve napadnije zaposedaju upravo žene kakve su takvi, tobože sarkastični, tvitovi i prizivali. I TW se sada, na naše oči, sve više pretvara u herbarijum fotografija zanimljivih izdanaka prirode, koje izgleda ništa na svetu ne vole više od toga da napuće usne i istresu sise na izvolte pred ogledalom u WC-u neke seoske folkotek...

N a ovu, kako vidim, neumiruće očaravajuću, temu #uticaj-a na društvenim mrežama ću, za promenu, biti kratak... Vremena su smutna, reče neki pesnik, a u takvim vremenima se uticaj pre može nazvati #smuticaj, lov u mutnom za račun ovog ili onog gazde i to ne sportskom pecaljkom, nego povećom mrežom za somove! Čast retkim izuzecima bez niskih pobuda, razume se... ali s akcentom na ono "retkim"...