Info

         Aleksandar Grubeša rođen je 22. septembra 1976. godine u Novom Sadu, gde, uglavnom, i danas obitava. Završio je srednju grafičku školu i po obrazovanju je fotograf. Studirao je menadžment na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i završio Novosadsku novinarsku školu, u akademskoj 2000/01. godini, a 2011. i Školu WEB novinarstva Udruženja novinara Srbije. Školu za somelijere Udruženja profesionalnih somelijera Srbije/Udruženja somelijera Vojvodine, prema međunarodno priznatom programu ASI, završio je početkom 2013, postavši tako i somelijer.

Radio je kao novinar saradnik u nezavisnom dnevnom listu »Vojvodina« (sve do njegovog gašenja početkom 2001. godine), a od februara 2001. godine je stalno zaposleni novinar u novosadskom dnevnom listu »Dnevnik« (koji je 1. januara 2004. godine zvanično postao deo medijskog koncerna »WAZ«), gde od 2003. godine radi u rubrici unutrašnje politike; kao politički izveštač i komentator, baveći se takođe u velikoj meri društvenim i temama iz sfere ljudskih i manjinskih prava. Od marta 2009. radi kao zamenik urednika gradske rubrike u „Dnevniku“, ali zadržava i svoju kolumnu „(S)misao društvene lobotomije“ u nedeljnom izdanju lista; koja je nedugo potom ukinuta, što je utrlo put ovom blogu. Od septembra 2011. je web urednik online portala "Dnevnika" na adresi www.dnevnik.rs, a od juna 2013. urednik/šef Web redakcije "Dnevnika".

Tokom druge polovine 2005. godine stiče nova iskustva sa elektronskim medijima, radeći honorarno kao voditelj jutarnjeg programa na Radiju 021, a naredne godine neko vreme uređuje i vodi jutarnji program na IN radiju. Istovremeno je bio i saradnik kulinarskog časopisa »Gastro svet«, u kome imao stalnu kolumnu i za koji pisao restoransku kritiku. Sve do prestanka izlaženja, bio je stalni honorarni saradnik prvog nezavisnog građanskog političkog magazina u Vojvodini »Nezavisni«, kao i studentskog političkog časopisa »Index«, te Magazina za dekontaminaciju društva »Buka« iz Banjaluke. Takođe, neko vreme je uspešno sarađivao i s domaćim izdanjem magazina »Joy« i praktično do zatvaranja lista pisao reportaže za magazin „Caffe Vojvodina“. Od prvog broja je stalni saradnik specijalizovanog magazina za vinsku i gastro kulturu "Wine & Fine"/"Wino & Fino", u kojem između ostalog ima stalnu rubriku "Gastronomski brevijar".
          
          Pored brojnih inostranih i domaćih specijalističkih kurseva i seminara, završio je i kratki kurs BBC-a »TV Journalism« (Rick Thompson & Karol Cioma) i pohađao »Specijalističke studije tv novinarstva za novinare lokalnih televizija i tv dopisništava«, a tokom septembra 2005. godine je prošao i kroz kurs za radio voditelje u organizaciji ANEM-a.

Kao jedan od svega 24 mladih novinara iz celog sveta, 2004. godine dobija stipendiju Vlade Nemačke i Internacionalnog instituta za žurnalistiku (specijalistički ogranak nevladine organizacije InWent) i avgust iste godine provodi u Hamburgu, Berlinu, Drezdenu i Lajpcigu; gde se upoznao sa nemačkom medijskom praksom i načinom rada u nekoliko najznačajnijih tamošnjih medija (»Der Spiegel«, »Die Zeit«, novinska agencija DPA; dnevni listovi »Hamburger Abendblatt« i »Sachsische Zeitung«; kao i televizijske stanice »Deutsche Welle«, »NDR« i »MDR«). Pored toga, u Hamburgu je pohađao i »Letnju novinarsku Akademiju«, koja se pre svega bavila slobodom štampe u zemljama u tranziciji, novinarskom etikom, razlikama između privatnih i državnih medija i javnih servisa, novinarskim udruženjima i osnovnim taktikama istraživačkog novinarstva.
         
         Dobitnik je specijalnog priznanja za doprinos profesiji u 2004. godini, koje dodeljuju Fondacija »Konrad Adenauer Stiftung« i »Novosadska novinarska škola«.


Popular posts from this blog

Vučić je, nažalost, novi kalif umesto kalifa, pomirite se s tim!

Dobar savet Balaševića vredi

Test za trudnoću, u nevreme...