Kako (ni)su Džedaji spasili svet od smaka

Odgovornost za izostanak potpune katastrofe onoga što nadmeno nazivamo ljudskom civilizacijom možda i ne treba tražiti u lošim proračunima drevnih Maja ili još gorim interpretacijama njihovih naslednika. Naravno da vam ovo niko neće reći javno, a i vama bi bilo pametnije da o tome ćutite nakon što ovo pročitate, ali svet je od najavljenog smaka 21.12.2012. spasila “Sila” (poznatija kao “The Force”), odnosno njeni tihi čuvari – Džedaji (Jedi knights)! Ili bar tako, otprilike, glasi još jedna od iščašenih teorija o tome zašto pre neki dan nismo zbrisani sa Zemlje, kada smo se tome mesecima veselili ko majmunčići neoljuštenoj banani…

Rekoh li iščašenih?! Bolje da odmah povučem reč, pre nego što me tuže za raspirivanje rasne, verske i nacionalne mržnje jer je, ako je suditi po poslednjim popisima stanovništva širom dela planete koji zovemo razvijenim svetom, “Džedajizam” postao legitimna religija i nacionalnost, ujedno. Uostalom, ako su Džedaji zaista spasili svet od “majanske kataklizme”, dugujemo im makar malo zahvalnosti, zar ne?

Fotografija sa beogradskog "Gay pride"-a koja je obišla svet
i bacila ljagu na Džedaje u Srbiji, iako je i detetu jasno
da je u pitanju Sit lord zilotske provinijencije

Naime, samo u Engleskoj je registrovano više od 160.000 građana (neki tvrde i preko 300.000) koji su se legitimno izjasnili kao Džedaj vitezovi i gde imaju i svoju crkvu u kojoj se mole, živeći što je moguće više u skladu sa proklamovanim vrednostima. Slično je i u Australiji, Kanadi, na Novom Zelandu… Džedajizam je, naravno, zasnovan na kultnoj filmskoj sagi “Ratovi zvezda” (Star Wars) Džordža Lukasa, koja nas je prva suočila sa “dalekom, dalekom galaksijom” i tamošnjom večnom borbom između dobra i zla, odnosno između Džedaja i Sit lordova, sa moćnom “Silom” koja je u nama i svemu oko nas, koja nas spaja, oblikuje i povezuje, kao okosnicom. Zapravo, veliku inspiraciju za izgled, ponašanje i verno oružje Džedaj vitezova – svetlosnu sablju ili mač (Light sabre) Lukas je pronašao u drevnom Japanu, samurajima i čuvenom Bušido kodeksu po kojem su živeli i koji u najdirektnijem prevodu znači “ratnički način ili način ratnika”. Prema Vikipediji, u najkraćim crtama, osnova Džedajizma je džedajski kodeks ponašanja, koji se sastoji od četiri zapovesti: 1) “Ne postoje emocije, postoji samo mir”, 2) “Ne postoji neznanje, već samo znanje”, 3) “Ne postoji strast, postoji samo spokoj” i 4) “Ne postoji smrt, postoji samo ‘Sila’”. Ponekad se između treće i četvrte zapovesti dodaje i peta: “Ne postoji haos, postoji samo harmonija”. Drugim rečima, religija Džedaja je mirna i tolerantna i uspešno kombinuje osnove hrišćanstva, budizma i stoicizma, kao i taoizma i šintoizma.

Džedaji su sada već normalna pojava i u susednoj Hrvatskoj gde ih, prema poslednjem popisu stanovništva, ima tačno 303. Jedna od njih je i producentkinja na RTL televiziji Marija Jelena Zen Lukić, sa kojom su na tu temu pre neki dan razgovarali novinari “Jutarnjeg lista”, a istog opredeljenja je i njen suprug. I, ako ste kojim slučajem mislili da su to samo štreberi zaluđeni naučnom fantastikom, gle čuda, Marija Jelena je sasvim normalna i privlačna tridesettrogodišnja žena, sa dobrim smislom za humor i veoma zanimljivim pogledima na život, religiju i svet oko nas uopšte. I, kako između ostalog reče novinarima, ljudi koji žive u skladu sa “Silom” u Hrvatskoj nezvanično ima i znatno više, samo što je problem u tome što su se političari mahom okrenuli njenoj tamnoj strani i priklonili Sit lordovima, arhineprijateljima svetlih Džedaja.

Zvuči li poznato i primenjivo na Srbiju?

Sasvim, tamnih političara nam nikad nije manjkalo… Uostalom, nije ni ova zemlja ostala imuna na ovu globalnu pojavu! Nažalost, kod nas tačan broj samosvesnih Džedaja nije zvanično objavljen i sve što se zna je da su nepravedno svrstani među 81.740 neprihvaćenih obrazaca na popisu stanovništva 2011; “zbog navoda o nacionalnoj pripadnosti”. Problem stvara i senku na ozbiljnost ideje Džedajizma u Srbiji baca sitnica da su se u toj grupi našli i oni koji su se izjasnili kao Evropljani, Zemljani, Sloveni, Indijanci, Marsovci, Eskimi, vanzemaljci… Takođe, specijalitet poslednjeg popisa bili su “pravoslavni Džedaji”, ma šta to značilo. S druge strane, prema potpuno nezvaničnim podacima, u Srbiji se kalkuliše brojkom od oko 2.500 Džedaj vitezova i nameravaju da u tome preteknu Češku gde je Džedajizam treća najzastupljenija religija, ali ove brojke ipak treba uzimati s rezervom. Na “Fejsbuku”, između ostalih, postoji i fan stranica “Srpski džedajski pokret (SDŽP)”, koja se, kako tvrde njeni administratori, bavi promocijom interesa Džedaja u Srbiji i svoje članove poziva da žive u skladu sa “10 svetlosnih saveta” i “sedam grehova za izbegavanje”.

Neki od tih simpatičnih saveta su i: “Pažljivo biraj idole, kad–tad će te razočarati”, “Ne ubijaj ničim drugim osim svetlosnim mačem svojim” i “Ne kradi neonke u Maxiju, one ne mogu da zamene mač ako ga izgubiš”, dok se među grehovima izdvajaju “Greh je ne piti pivo”, “Greh je ne poštovati Džedaj-devojke” i “Greh je ne posedovati bar elementarno znanje o Ratovima zvezda”.

Naravoučenije: Pravi Džedaj vitez
ne krade neonke iz Maxija

Drugim rečima, valjda kao i sve drugo, u Srbiji su i Džedaji predmet sprdnje i šikaniranja, bez obzira što Ustav i njima garantuje pravo na različitost i slobodu veroispovesti. Ovo je na svojoj koži okusio i autor ovog teksta kada je, kratkotrajno koketirajući sa Džedajizmom, za profil sliku na “Fejsbuku” stavio onu na kojoj s ponosom na licu drži u rukama svoj prvi “svetlosni mač”, nakon čega se suočio sa sarkastičnim komentarima da bi mu bilo bolje da koristi štedljive sijalice umesto neonki, te salvom uvreda da je najobičniji sektaš i da da će mu “Silu” silom izbiti iz glave. Najdalje je otišao kultni domaći internet portal koji se bavi izvrnutom stranom vesti i pojava Njuz.net. U vreme one neslavno zavšene “Parade ponosa” kada je razlupano pola Beograda, objavili su bombastičan tekst pod naslovom “Džedaji podržali anti-gej demonstracije ili provokacija Sita?”. Naravno da je sve to demantovano i da se kasnije ispostavilo da su iza rušilačkih demonstracija zaista bili Sit lordovi a ne Džedaji, ali šteta je već načinjena i taj tekst je ostavio možda i trajne posledice na mirnu i poštenu zajednicu malobrojnih Džedaja u Srbiji i to kako ih drugi ljudi posmatraju.

Nadajmo se da bolji dani ipak dolaze i da će Džedaji postepeno uspeti da se mirno integrišu i pronađu svoje mesto i u modernom srpskom društvu. Ako su zaista spasili svet od poslednjeg smaka koji nam je zapretio, dugujemo im makar toliko…

Alexa Grubeša

(Tekst je objavljen u novosadskom"Dnevniku" 23. decembra 2012.)