I ko sad nosi magareće uši?!

Mirko i Slavko (za one koji su zaboravili)

Da li je Vlada preživela Mlađine nestašluke?

Na prvi pogled jeste. Prvobitni šok je ekspresno izlečen šećerom i vodom i ex ministar ekonomije se brzo pribrao i još jednim u nizu svojih neverovatnih poteza izašao iz, činilo se izvesnog, mata u koji su ga brižljivo gurnuli mili koalicioni partneri. A ovi u čudu! Šta sad?! Nije to Slavko (ups, pardon, Mirko) tako planirao. Mislio je el presidente da je sve predvideo, da je zapušio sve rupe i da će rezignirani Dinkić, očajan što njegovu dušebrižnu iskrenost glede poltrona i koječega drugog prijatelj Boris doživljava kao atak na sopstveni integritet, neće odoleti svom temperamentu tempirane bombe i povećem iskušenju da u svoj CV upiše rušenje još jedne Vlade. Treće po redu! Mislio, pa se prevario...

Iznervirao ih je Mlađa, mnogo ih je iznervirao. Pa šta on misli, da može tek tako da otvori usta i vikne kako su u "cara Trojana kozje uši"?! Uf, otkrio je toplu vodu! Da će i dalje ostati na grani koja ga izdašno hrani i nakon što ju je napola zasekao pod sobom? Da može nekažnjeno da se popiški po tim poltronima u Vladi koje je prozvao a da se ovi neće prepoznati i uzvratiti stostrukom topovskom salvom? Da mu neće poručiti da mu je pametnije da se smiri i umukne ako ne želi da štošta zanimljivo o njemu izvadi iz fioke. I ućutao je, preko vikenda...

A onda odjednom, kao grom iz vedra neba, Slavko (ups, pardon, Mirko) tobože samostalno donosi odluku da malo trenira strogoću i nikad postojeći autoritet i da Mlađi iščupa uši?! O svojoj odluci je, kako reče, neposredno pred objavu obavestio i svog stranačkog lidera, koji je, izgleda tek uzgred, i predsednik svih građana. Nemajući kud, Tadić je morao da složi. Opasan je premijer Mirko, što je i pred kamerama demonstrirao, znojeći se kao srpski turista na egipatskoj plaži oko koje vlada potpuni haos, dok je saopštavao tu famoznu SVOJU odluku o smeni Dinkića. Šteta, mogao je i bolje da uvežba. Nacija se smeje do suza a demokrate se još dublje ukopavaju, šaljući pred kamere top ešalon partijskih prvaka da potvrde samostalnost premijerove upravo otkrivene nepokolebljive odlučnosti.

Ali otkud uopšte takav rasplet? Zar Mlađi nije rečeno da oladi i to je to?! Zašto je onda ex ministar gurnut u situaciju u kojoj su svi mislili da će srušiti Vladu? Jednostavno, zato što su oni koji su ga tamo gurnuli to od njega i očekivali. Želeli su da je sruši i bili su sigurni da hoće! Jedino još naivni misle da prevremeni izbori odgovaraju samo opoziciji. Zapravo, njoj ponajmanje trebaju jer je država u tolikom haosu da danas samo neko ko kopča košulju na leđima može da srlja ka vlasti, misleći da je to ključ svega. Sa izuzetkom naprednjaka, koji po svim pokazateljima uživaju najveću podršku među biračima, a u opoziciji su, i njima je neophodna potvrda sopstvenog rejtinga pre nego što neminovno počne da se osipa i pre nego što se, sasvim moguće, vođa radikala vrati u Srbiju ovenčan podgrejanim oreolom "heroja koji je pobedio zli Haški tribunal". Samo što i Tomini znaju za jadac iskušenja koja se očekuju od srpskih vlasti ukoliko ne želimo u novu izolaciju, pa zato ovu postojeću ni ne ruše ozbiljno, nego umesto toga kleče na stiroporu. Materijalu koji je, interesantne li podudarnosti, najbolji kao izolator. A demokratama se opet nikako ne isplati da ih ruši Toma i da izbore raspisuju zato što je to on tražio. Naročito ne sada kada mu gledaju u leđa na rang listi i kada je pritom i od EU dobio potvrdu svog deklarisanog evropejstva, izbivši tako DS-u godinama najjači predizborni adut - ako, ne daj bože, pobedi Toma, ništa od Evrope. Puj pike ne važi!

Ali izbori su DS-u itekako potrebni, kao odstupnica od svega (ne)urađenog i onoga što tek treba uraditi i zbog čega nam Brisel sve ozbiljnije maše kažiprstom. Slab rejting? Mož' misliti, nadoknadiće se to! Pa čemu služe skupe predizborne kampanje i partneri koje će posle okupiti, naprednjacima u inat? Uostalom, rejting neće biti ništa bolji ni u decembru i može samo da pada još niže jer se, sa sve premijerom na uzboranom čelu, nekako najnedoraslijim pokazaše pojedini ministri iz redova DS-a. Ali ne, za divljanje cena i nestašice mleka, ulja, šećera... nije kriv ministar Milosavljević, za predkosovsko stanje na jugu Srbije nije kriv ministar Čiplić, niti je za nikad katastrofalniju klimu u poljoprivredi kriv ministar Dragin. Ne, njega je čak sveprisutni Palma, od koga se ministrima tresu gaće u neznanju koga će odrediti za odstrel iz Vlade, javno pohvalio, pozvavši ga telefonom direktno sa svoje press konferencije da jagodinskim seljacima obeća kule i gradove za koje odjednom ima para u budžetu?! Za nagradu, Palma ga je umirio rekavši javno da nije mislio na njega u svojim pretnjama. "Hvala puno, Dragane", izusti Dragin uzdah olakšanja u spikerfon i ostade u svojoj ministarskoj fotelji, predaleko od seljačkih traktora...

Ne, kriv je Dinkić i to više ne samo za prokazivanje kolega, nego je u zanosu demokratije odjednom ispao samostalni krivac za galopirajuću nezaposlenost u Srbiji i ko zna šta sve ne; i što nosi i što ne nosi na duši?! Demokratama trebaju izbori, ali pod njihovim uslovima, u kojima će ispasti žrtve Dinkićeve bolesne ambicije, iznenada srušeni iznutra u nevreme, odakle je neuporedivno lakše uglancati rupe u rejtingu do izborne nedelje. Jeste da onda nema ništa od EU kandidature do decembra 2012, ali isto tako nema ni onih dušmanskih zakona neophodnih na tom putu - transparentnog finasiranja stranaka, direktnog izbornog sistema, jasno definisanih poslaničkih mandata, javnih nabavki... pa sve do đenerala Mladića sa kartom u jednom pravcu za Sheveningen. Krupan je to kolač i treba to malo odložiti, ćutke smatra vlast a i opozicija potvrdno klima glavom. Briga njih što će nas to ko zna koliko udaljiti od Evrope i prvog ozbiljnog EU novca tim povodom. Oni svoj EU san odavno žive, imaju evropske plate i sve propratne beneficije i u izmrcvarenoj Srbiji a, ako bi se kojim slučajem odlučili da je napokon gurnu nezaustavljivo napred, bili bi prinuđeni da se svega toga odreknu i podele sudbinu tranzicije s običnim pučanstvom. Samo im još to treba?! Bolje im je ovako...

I onda se, ko kec na 11, Mlađa onako istrčao i sad ti važi za veštog političara pa to nemoj da iskoristiš. Penal dosviran, nikoga na golu, a onda Dinkić, naizgled ničim izazvan, puca nebu pod oblake?! Biće da ih je malkice prozreo i na vreme stao na loptu. Umesto da ruši Vladu, poslao je, kaže, sms drugu Borisu da ga pita za junačko zdravlje Ahilove tetive i kad će negde zajedno na muziku?! Njemu se na izborima ne bi baš najbolje pisalo i zato je lepo packe prihvatio i uvažio, i neće čak ni da pravi skupštinsku sapunicu oko svoje smene. Ostaće u vlasti samo indirektno, podržavajući je iz poslaničke klupe, poput Čanka i Pastora; a odatle može da radi šta hoće, snoseći tek minimalne posledice za propuste Vlade. Pritom, što da ne, može i relaksirano da prži gitaru u toj svojoj famoznoj muzičkoj sobi u novom stanu. Dakle, ne može bolje, naročito u, po svemu sudeći, predizbornoj godini.

A Mlađin drug Boris bi sad najradije iz kože iskočio da može. Jeste Dinkić tolike preveslao, ali NJEGA?! E pa nećemo tako! Naročito kada im izbori i dalje nesmanjeno trebaju. I zato nešto mislim da demokrate, posle prvobitnog šoka, i dalje računaju na Mlađinu imploziju. Jesu pristali da se smena preinači u ostavku koju će parlament samo konstatovati ali uopšte nije isključeno da nam predstoji dugo skupštinsko razvlačenje oko podrške Dinkićevoj i Kalanovićkinoj zameni, treniranje živaca dok nekome ne popusti petlja i ne dogori fitilj. A onda izbori, što pre - to bolje! I svi gube i svi dobijaju, neko više-neko manje, dok mi od kojih se očekujemo da im i ovaj put damo glas šlajfujemo u mestu; suštinski istom onom kao i pre tri godine...

I ko sad tu onda nosi magareće uši?

Alexa Grubeša