(S)misao društvene lobotomije

Z avršiše se i ovi izbori i dobismo, jednim potezom, novog predsednika i novog ex premijera, starog demagoga na novoj funkciji i najveću samoproklamovanu žrtvu u ime ovog naroda još od Kosovskog boja - Aleksandra Vučića. Realno, s obzirom da mu se "opozicija" rascvetala na čak deset(?!) protivkandidata (uključujući tu i nekoliko ko dan jasnih Vučićevih trojanaca poput Čanka i Parovića, te još nekoliko prikrivenih), verujem da možemo zaključiti da prave želje da se Vučić sruši sa vlasti nije ni bilo ili makar taj cilj učesnicima trke nije bio bitniji od lične samopromocije. Zato je opet izostao snažan protivkandidat jedinstvene opozicije, umesto čega su Vučiću na megdan izašle male glasačke niše donekle drugačijeg mišljenja + onaj Beli Preletačević na konju, kojeg je neko pogrešno informisao da su predsednički izbori zapravo kasting za Big Brother ili Farmu. Sve u svemu, ni izbliza dovoljno da se Vučićeva vladavina na novoj funkciji ozbiljnije uzdrma, iako njegova pobed...

P re neki dan sarkastično tvitnuh " Kad god vidim Đilasa, setim se one stare narodne: Ko dobije na mostu, izgubi na izborima... " . Tvit je prošao poražavajuće neshvaćeno, valjda nam je kratko pamćenje, šta li... ali je makar mene podstakao da napokon napišem ono što odavno odlažem a i dalje smatram da se jednom, negde, napokon mora reći. Nisam hteo pred izbore jer mi nije padalo na pamet da favorizujem nijedan od dva najveća politička bloka među Srbima 21. veka, nisam to uradio ni neposredno nakon izbora da ne bih na pravdi boga dobio etiketu likovanja nad pobedom jednih i porazom drugih. Svejedno, ono što će mnogima zvučati kao najveća moguća blasfemija se jednom mora reći i za to ne postoji nežan način, koji će proći bez posledica: Najveći zločin protiv ovog naroda nije počinio Slobodan Milošević, nego Demokratska stranka! Zapravo, čitav taj postmiloševićevski, slavopetooktobarski DOS, ali demokrate su bile i ostale perjanica svih tih dešavanja i otuda ih i stavljam ...

K ako vidim, "slučaj himna" se ne stišava! Pa naravno, što bi se građani bavili time koliko im sunovrat dinara spram evra diže cene namirnica koje su i dosad s mukom kupovali i zašto bi iko postavio pitanje o istinskim razlozima za odugovlačenje formiranja Vlade u zemlji koja će se, ako ovako nastavi, brzo pridružiti sopstvenoj valuti u istom ambisu... Pažljivo sam vas slušao i čitao minulih dana dok ste raspravljali o ovoj temi, u medijima, na društvenim mrežama, po blogovima, čak i među pijačnim tezgama i u redu u pošti. Bilo bi lepo da sada poslušate i vi mene iako se ne morate složiti s onim što sam napisao ali bi za sve nas bilo veoma značajno da uvidite i uvažite razloge zbog kojih mislim to što mislim. Za početak, ja podržavam odluku selektora Siniše Mihajlovića da iz tima udalji Adema Ljajića. Eto, rekao sam, a sad hajde da to razjasnimo... Ova priča ima bar dva aspekta - fudbalski i politički. Prvi je, bar po meni, nesporno jasan - novi selektor i njegova pr...

Š ta je Ustav Srbije?  Moneta za potkusurivanje kad kome i na koji način odgovara?! Knjižica za podmetnuti pod monitor ili nisku stolicu ili, možda, rasklimanu, staru policu na kojoj se nalazi TV odakle, u slici i reči, dopire najnovija predizborna poruka?!  Ili je, eventualno, Ustav pisan i poslednji put s onakom mukom i kroz iglene uši teskobne većine usvajan da bi se u njegove stranice uvijale jabuke, pravili fišeci za semenke ili motale cigare od duvana sumnjivog kvaliteta?!  A možemo i ovako... Čije je Kosovo? Srpsko?! Srce Srbije?! Onaj neraskidivi, prapostojbinski deo srpskog naciona i duhovna svetinja, kojoj treba podrediti sve, počevši od sumnjive prošlosti, preko sumorne sadašnjosti, pa sve do izvesno mračne budućnosti? Iliti, moderno rečeno, fusnota* iz Preambule aktuelnog Ustava Srbije iz 2006, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije...   Dakle, ako vas neko pita zašto je Kosovo deo Srbije , odgovor je zato što tak...

Foto by: Bojana Marković Z animljiva se rasprava povela na društvenim mrežama oko ove fotografije objavljene na Facebook fan page-u Lobotomije , podelivši domaću on line zajednicu na one koji su u njoj videli oličenje besmislenosti poteza države i one koji u tome nisu videli ništa loše ili makar ne lošije od uobičajenog. Pa, krenimo redom... Osim što su joj neki delovi potpuno okovani snegom i ledom, dovodeći do očaja sirotog predsednika opštine Sjenica  i odnevši do ovog trenutka već 20 potvrđenih žrtava, Srbija je danima u nezavidnoj energetskoj situaciji; zbog čega se već nedelju dana apeluje na štednju struje. U protivnom, zna se - slede restrikcije, na koje smo očigledno već pomalo zaboravili, uljuljkani u privid nešto boljeg života tokom poslednje decenije...

Photo by: www.trojka.rs K ampanju za izbore koji nas ponovo čekaju na proleće zvanično možda jesu tek otpočele prve, mahom manje, stranke ali se ona nezvanično odavno zahuktava. Zapravo, mnogi će reći da kampanja u Srbiji nikad ni ne prestaje i, dok opozicionari narednih meseci treba ponovo da podsete narod na svoje postojanje i ubede ga kako će oni, normalno, sve raditi lepše i bolje, vlast, uobičajeno, uveliko stavlja velike infrastrukturne projekte u službu sopstvene predizborne promocije. A onda je zaista teško ponovo nasesti na uveravanja da se sve radi zbog naroda, kada od preko potrebnog puštanja u saobraćaj okasnelog drugog mosta kod Beške i danas mora da bude važnije da crvenu vrpcu, pred bezbrojnim kamerama, preseče glavom i bradom predsednik Boris Tadić, pa da još i, nimalo šarmantno, okasni na otvaranje dobrih tri sata. Još je neverovatnije da famozni koridor 10, koji je dosad otvaran više puta nego Jelen pivo, i dve decenije kasnije odlično služi predizbornoj svrsi?!...

Foto: "Kurir" I nternet "prelistavanje" štampe me je ovog jutra dovelo i do "Kurira". Što da ne? Mislim, dakle postojim - izlaze na kioscima i oni suvlasnici vlasti što ih najviše pljuju prvo kod njih trče da daju intervju, dakle ozbiljne novine... Kad tamo tekst o tome kako se uskoro može očekivati da i neko krupnije govance (oksimoron, znam) iz tajkunsko/političkog miljea bude ćorkirano kao naredni preduslov za EU, od čije milostive kandidature će, kako smo upravo mogli čuti, zavisiti hoće li vlast sa umišljajem slavodobitničkog elana raspisati opšte izbore narednog aprila. Valjda ne onog prvog u mesecu, je l'...

J utros sam, posle dužeg vremena, uspeo da pročitam novine (da, prave novine, one od papira i mastila) već uz prvu jutarnju kafu i bolje da nisam! Čudnim spletom okolnosti, moj rođeni "Dnevnik" mi se tako rano našao u rukama i prvo što mi je upalo u oči bila je jučerašnja vest o pljački narodne kuhinje u Kikindi . I presede mi kafa i ode naizgled vedar dan u krasno spolovilo! (mnogo sam fin za sopstveno dobro, znam). Opljačkati narodnu kuhinju, ej bre! Pa kakav mozak neko treba da ima (ili hirurško odsustvo istog) da bi učinio tako nešto? Uzeti od usta jadnika koji nemaju šta da jedu?! U situaciji u kojoj se i te narodne kuhinje mogu izbrojati na prste i malo-malo pa se neka zatvori, ostane bez hrane, vode, volontera, čega god... Monstruozno! Mislim, ispljunula je ova naša planeta iz svoje utrobe svakakve degenerike tokom poslednja dva Milenijuma, i ubice i belosvetske prevarante, ali meni je ovo nekako dno dna. I, da izvine ovi naši novopečeni bogataši, što im je država...

E pa lepo! Usred sve te srcecepajuće priče kako će, ničim izazvana u svojoj letargiji komforne skupštinske većine, po uzoru na velike kolege iz Beograda nekoliko nožica na sekretarskim foteljama ipak potkresati i Vlada Vojvodine, premijer donekle autonomnog parčeta severne Srbije Bojan Pajtić je dobio još jedno savetodavno pojačanje. Da je bar u pitanju neko čiju bi blagoslovenu mudrost životnog iskustva poreski obveznici možda i rado prihvatili, pa ni po jada. Ali ne, pokrajinski premijer je nekom samo sebi znanom matematikom došao do zaključka da njegovoj neproporcionalno masivnoj administraciji spram ovlašćenja kojima raspolaže trenutno nedostaju ni manje ni više nego tople reči i prigodni saveti mlađahne Jelene Balašević; u šire porodičnim krugovima poznatije kao Beba.

Mirko i Slavko (za one koji su zaboravili) D a li je Vlada preživela Mlađine nestašluke? Na prvi pogled jeste. Prvobitni šok je ekspresno izlečen šećerom i vodom i ex ministar ekonomije se brzo pribrao i još jednim u nizu svojih neverovatnih poteza izašao iz, činilo se izvesnog, mata u koji su ga brižljivo gurnuli mili koalicioni partneri . A ovi u čudu! Šta sad?! Nije to Slavko (ups, pardon, Mirko) tako planirao. Mislio je el presidente da je sve predvideo, da je zapušio sve rupe i da će rezignirani Dinkić, očajan što njegovu dušebrižnu iskrenost glede poltrona i koječega drugog prijatelj Boris doživljava kao atak na sopstveni integritet, neće odoleti svom temperamentu tempirane bombe i povećem iskušenju da u svoj CV upiše rušenje još jedne Vlade. Treće po redu! Mislio, pa se prevario...

U bedljivo najviše građana Srbije smatra da je najbolje bilo u društvenom uređenju za koje se većina naših političkih partija trudi (doduše, samo načelno) da ga ostavi na smetlištu istorije – socijalizmu. Tako bar kaže čak 81 odsto ispitanika u istraživanju javnog mnenja "Kako građani Srbije vide tranziciju" koji su, od mogućih pet poena, svoj životni standard u vreme Titove Juge ocenilo jakom četvorkom. Međutim, ispada i da je onda stanovništvo famozne pravne naslednice pomenute Jugoslavije iskazalo zabrinjavajuću dozu mazohizma i poražavajuće sklonosti da joj bude gore, s obzirom da su ispitanici u okviru iste ankete većinski odgovarali da se, kada bi mogli da biraju, ne bi vraćali u taj period. Kako, zašto, u čemu je dragocena poenta vica?

( Iz Arhive ) Voleo bi predsednik da promeni Ustav. Ovaj naš Ustav, je l’, a i predsednik podjednako naš, takođe. Istina, najavio je on to još davno, za one s tvrdoglavim pamćenjem. Još onda kada je, neposredno po ubacivanju svog listića na referendumu, izašao pred novinare i izjavio da je Ustav za koji je upravo glasao veliki korak napred za Srbiju od koje bolju nemamo, ali i da će biti vremena da se ispravi ono što njime nije najbolje definisano. Doduše, reče on tada i da se ponosi velikim delom ovog dokumenta, koji je prethodno mesecima mincao s dvojicom izvesnih Vojislava, ali ko bi se sada još i toga sećao? Uostalom, takva su ova vremena zgodno iskrivljenih tranzicionih maski, koja zahtevaju tako velike žrtve izlizane floskule poput demokratije. I ako se bude merilo po tome, DS-u kad-tad neminovno sleduje epitet modernog velikosrpskog mučenika. A sve u korist narodnog prosperitetita, svakako. Dabome da Ustav treba menjati i, da je bilo pameti, nikada ga ovakvog ...