(S)misao društvene lobotomije

Š ta je Ustav Srbije?  Moneta za potkusurivanje kad kome i na koji način odgovara?! Knjižica za podmetnuti pod monitor ili nisku stolicu ili, možda, rasklimanu, staru policu na kojoj se nalazi TV odakle, u slici i reči, dopire najnovija predizborna poruka?!  Ili je, eventualno, Ustav pisan i poslednji put s onakom mukom i kroz iglene uši teskobne većine usvajan da bi se u njegove stranice uvijale jabuke, pravili fišeci za semenke ili motale cigare od duvana sumnjivog kvaliteta?!  A možemo i ovako... Čije je Kosovo? Srpsko?! Srce Srbije?! Onaj neraskidivi, prapostojbinski deo srpskog naciona i duhovna svetinja, kojoj treba podrediti sve, počevši od sumnjive prošlosti, preko sumorne sadašnjosti, pa sve do izvesno mračne budućnosti? Iliti, moderno rečeno, fusnota* iz Preambule aktuelnog Ustava Srbije iz 2006, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije...   Dakle, ako vas neko pita zašto je Kosovo deo Srbije , odgovor je zato što tak...

Mirko i Slavko (za one koji su zaboravili) D a li je Vlada preživela Mlađine nestašluke? Na prvi pogled jeste. Prvobitni šok je ekspresno izlečen šećerom i vodom i ex ministar ekonomije se brzo pribrao i još jednim u nizu svojih neverovatnih poteza izašao iz, činilo se izvesnog, mata u koji su ga brižljivo gurnuli mili koalicioni partneri . A ovi u čudu! Šta sad?! Nije to Slavko (ups, pardon, Mirko) tako planirao. Mislio je el presidente da je sve predvideo, da je zapušio sve rupe i da će rezignirani Dinkić, očajan što njegovu dušebrižnu iskrenost glede poltrona i koječega drugog prijatelj Boris doživljava kao atak na sopstveni integritet, neće odoleti svom temperamentu tempirane bombe i povećem iskušenju da u svoj CV upiše rušenje još jedne Vlade. Treće po redu! Mislio, pa se prevario...