(S)misao društvene lobotomije

Photo by: Žarko Ptiček K ada je mala Tijana Ognjanović umirala, "lečili" smo je dobrovoljnim SMS porukama građana, kad su poplave potopile pola Srbije, vodu smo iz kuća izbacivali dobrovoljnim SMS porukama građana... ali zato kada treba još malo uglancati mermer velelepnog Hrama Svetog Save na Vračaru, spremno uskače država da pomogne?! Kako? Tako što vam na svaku pošiljku koju šaljete JP "Pošta Srbije" prisilno naplati dodatnih 10 dinara za izgradnju Hrama ! Da li je ovo opciono, pitaju li vas u pošti želite li da donirate novac u tu svrhu? Jok! Jednostavno vam na formular rukom našaraju još i pomenutu cifru i to je to, ako nećeš, a ti lepo bato sam ponesi pismo na odredište jer bez prigodne žrtve najmasovnijoj veri ove naše, navodno, sekularne države, vrli poštar ti ga nositi neće...

E pa lepo! Usred sve te srcecepajuće priče kako će, ničim izazvana u svojoj letargiji komforne skupštinske većine, po uzoru na velike kolege iz Beograda nekoliko nožica na sekretarskim foteljama ipak potkresati i Vlada Vojvodine, premijer donekle autonomnog parčeta severne Srbije Bojan Pajtić je dobio još jedno savetodavno pojačanje. Da je bar u pitanju neko čiju bi blagoslovenu mudrost životnog iskustva poreski obveznici možda i rado prihvatili, pa ni po jada. Ali ne, pokrajinski premijer je nekom samo sebi znanom matematikom došao do zaključka da njegovoj neproporcionalno masivnoj administraciji spram ovlašćenja kojima raspolaže trenutno nedostaju ni manje ni više nego tople reči i prigodni saveti mlađahne Jelene Balašević; u šire porodičnim krugovima poznatije kao Beba.

Mirko i Slavko (za one koji su zaboravili) D a li je Vlada preživela Mlađine nestašluke? Na prvi pogled jeste. Prvobitni šok je ekspresno izlečen šećerom i vodom i ex ministar ekonomije se brzo pribrao i još jednim u nizu svojih neverovatnih poteza izašao iz, činilo se izvesnog, mata u koji su ga brižljivo gurnuli mili koalicioni partneri . A ovi u čudu! Šta sad?! Nije to Slavko (ups, pardon, Mirko) tako planirao. Mislio je el presidente da je sve predvideo, da je zapušio sve rupe i da će rezignirani Dinkić, očajan što njegovu dušebrižnu iskrenost glede poltrona i koječega drugog prijatelj Boris doživljava kao atak na sopstveni integritet, neće odoleti svom temperamentu tempirane bombe i povećem iskušenju da u svoj CV upiše rušenje još jedne Vlade. Treće po redu! Mislio, pa se prevario...