(S)misao društvene lobotomije

Š ta je Ustav Srbije?  Moneta za potkusurivanje kad kome i na koji način odgovara?! Knjižica za podmetnuti pod monitor ili nisku stolicu ili, možda, rasklimanu, staru policu na kojoj se nalazi TV odakle, u slici i reči, dopire najnovija predizborna poruka?!  Ili je, eventualno, Ustav pisan i poslednji put s onakom mukom i kroz iglene uši teskobne većine usvajan da bi se u njegove stranice uvijale jabuke, pravili fišeci za semenke ili motale cigare od duvana sumnjivog kvaliteta?!  A možemo i ovako... Čije je Kosovo? Srpsko?! Srce Srbije?! Onaj neraskidivi, prapostojbinski deo srpskog naciona i duhovna svetinja, kojoj treba podrediti sve, počevši od sumnjive prošlosti, preko sumorne sadašnjosti, pa sve do izvesno mračne budućnosti? Iliti, moderno rečeno, fusnota* iz Preambule aktuelnog Ustava Srbije iz 2006, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije...   Dakle, ako vas neko pita zašto je Kosovo deo Srbije , odgovor je zato što tak...

Foto by: Bojana Marković Z animljiva se rasprava povela na društvenim mrežama oko ove fotografije objavljene na Facebook fan page-u Lobotomije , podelivši domaću on line zajednicu na one koji su u njoj videli oličenje besmislenosti poteza države i one koji u tome nisu videli ništa loše ili makar ne lošije od uobičajenog. Pa, krenimo redom... Osim što su joj neki delovi potpuno okovani snegom i ledom, dovodeći do očaja sirotog predsednika opštine Sjenica  i odnevši do ovog trenutka već 20 potvrđenih žrtava, Srbija je danima u nezavidnoj energetskoj situaciji; zbog čega se već nedelju dana apeluje na štednju struje. U protivnom, zna se - slede restrikcije, na koje smo očigledno već pomalo zaboravili, uljuljkani u privid nešto boljeg života tokom poslednje decenije...

#onokad ti i gradski autobus okrene leđa... Pre petnaestak minuta sam kod novosadske Železničke stanice pritrčao gradskom autobusu na liniji 4, prekasno shvativši da vozač još ne namerava da krene. Prvo sam kod zatvorenih srednjih vrata bezmalo naleteo na čoveka u invalidskim kolicima , da bih se na prednjim vratima susreo sa redom od pet-šest ljudi ispred mene, koji su jedan po jedan kupovali kartu. Srednja vrata su i dalje bila zatvorena, niko ništa nije pominjao ...

" N a Facebook-u smo prijatelji sa ljudima sa kojima smo išli u školu, a na Twitter-u drugujemo sa onima s kojima bismo voleli da smo išli u školu... ". Koliko puta ste do sada čuli ovu rečenicu, i li nešto slično ali sa jednakom poentom? Lično je čuh poprilično često. Prvo od onih, takozvanih, uticajnijih tviteraša ili makar ljudi od respektabilnog staža na TW, bilo da su od mentalnog kova koji se duva brojnošću svoje trabantske pastve ili na to samo šeretski odmahuju rukom; ostavši ljudi kakvi su bili i pre te varljive "uticajnosti"... Uzgred, ako sam ikada i znao, negde usput sam zaboravio ko je prvobitni tvorac ove mudrosti. Međutim, ono što me sada zanima je da li ona danas uopšte još važi ili su je vreme i praktična primena potrošile , kao i toliko toga drugog...

E vo inostranog primera onoga na šta sam pokušao da ukažem u prethodnom postu Kapirate li Facebook like ! Unapred se izvinjavam svima, a pre svega osvedočenim ljubiteljima životinja zbog jezive fotografije. Autor je bez sumnje imao dobru nameru da na ovako brutalan način ukaže na nasilje nad životinjama, o čemu se može diskutovati ali verujem da je efektno i itekako tera na razmišljanje... Međutim, ono što je, bar meni, predstavljalo dodatni šok je činjenica da ta fotografija na Facebooku u trenutku objavljivanja ovog postam pored preko 40.000 komentara, ima i gotovo isto toliko lajkova... 39.892 lajka?! Šta su oni koji su je lajkovali hteli time da kažu, procenite sami...

S vi mi danas koristimo društvene mreže. Neko samo jednu, neko dve-tri, a neki se zapljunu na apsolutno svakoj gluposti koja makar i u najavi nosi takav karakter. Ali kako ih koristimo? Ne bih sad lamentirao o tome služe li nam za posao ili igranje, traženje "srodnih duša" ili nevino druženje, za razmenu informacija sa svetom oko sebe ili bunt protiv vlasti i bilo čega što smatramo lošim i pogrešno postavljenim. Umesto toga, ovih dana mi je upalo u oči koliko ljudi ne poznaje ni basic - najobičniji Facebook like (iliti po srpski - lajk, bre) koji spada u abacedu društvene komunikacije na svetski najpopularnijoj mreži - FB-u. Neko se seća, neko ne ali u petak, 21. oktobra je bila 70.-a   godišnjica jednog od najvećih zločina koje su nemačke okupacione snage počinile u Srbiji tokom Drugog svetskog rata - streljanja oko 7.000 civila u Šumaricama kod Kragujevca, velikim delom učenika i njihovih profesora. E, tim povodom na FB-u postoji nekoliko stranica posvećenih ovom tr...

Photo by: www.trojka.rs K ampanju za izbore koji nas ponovo čekaju na proleće zvanično možda jesu tek otpočele prve, mahom manje, stranke ali se ona nezvanično odavno zahuktava. Zapravo, mnogi će reći da kampanja u Srbiji nikad ni ne prestaje i, dok opozicionari narednih meseci treba ponovo da podsete narod na svoje postojanje i ubede ga kako će oni, normalno, sve raditi lepše i bolje, vlast, uobičajeno, uveliko stavlja velike infrastrukturne projekte u službu sopstvene predizborne promocije. A onda je zaista teško ponovo nasesti na uveravanja da se sve radi zbog naroda, kada od preko potrebnog puštanja u saobraćaj okasnelog drugog mosta kod Beške i danas mora da bude važnije da crvenu vrpcu, pred bezbrojnim kamerama, preseče glavom i bradom predsednik Boris Tadić, pa da još i, nimalo šarmantno, okasni na otvaranje dobrih tri sata. Još je neverovatnije da famozni koridor 10, koji je dosad otvaran više puta nego Jelen pivo, i dve decenije kasnije odlično služi predizbornoj svrsi?!...