(S)misao društvene lobotomije

Photo via:  http://amater.blog.rs/blog/amater/fotografija/2008/07/19/exit-fest-2008   E XIT? Ne, hvala... Nije da ga zaista mrzim. Naprotiv, nisu me tako učili i ja, za razliku od većine ovih što su im puna usta tolerancije za sve pare a pritom mrze svakog ko drugačije misli i kaže (kleveće i laže), nisam u stanju da zaista mrzim. Nažalost, čak ni kada bi zaista trebalo... Ali sam itekako u stanju da budem iziritiran nepravdom i manipulacijama, lepim šarenim omotačima klasične mamipare, što bi bilo sasvim legitimno, da se pritom ne predstavlja kao neprofitno preduzeće koje, avaj, radi i sa teškim gubicima kako bi Srbiju svetu napokon pokazali u lepšem svetlu.  Svaka ga je vlast hvalila kao naš retki prozor u taj daleki svet, a svaka opozicija kritikovala kao perionicu ozbiljnih para ... sve dok i sama ne bi postala vlast i smesta ućutala, preuzimajući dobro zagrejane poluge prethodnika. A EXIT je rado bio svačija kurva ... i demokratama i perjanicama Čankovog ...

U bedljivo najviše građana Srbije smatra da je najbolje bilo u društvenom uređenju za koje se većina naših političkih partija trudi (doduše, samo načelno) da ga ostavi na smetlištu istorije – socijalizmu. Tako bar kaže čak 81 odsto ispitanika u istraživanju javnog mnenja "Kako građani Srbije vide tranziciju" koji su, od mogućih pet poena, svoj životni standard u vreme Titove Juge ocenilo jakom četvorkom. Međutim, ispada i da je onda stanovništvo famozne pravne naslednice pomenute Jugoslavije iskazalo zabrinjavajuću dozu mazohizma i poražavajuće sklonosti da joj bude gore, s obzirom da su ispitanici u okviru iste ankete većinski odgovarali da se, kada bi mogli da biraju, ne bi vraćali u taj period. Kako, zašto, u čemu je dragocena poenta vica?

( Iz Arhive ) N eki srećnik je izvukao još jednu evro-milionsku loto sedmicu! Ili je bar tako objavljeno, a mi, razume se, nemamo razloga da sumnjamo u čistotu namere Državne lutrije da nas usreći. Ako je tako, taj se napokon snaš’o. A šta ćemo mi ostali što nas mrzi da uplatimo tiket? Mi za čiju platu još nije izmišljena čudotvorna Vijagra. Ne diže nam se, ali se zato dižu cene?!           Njima, u nas, izgleda baš pogoduje kriza! Što je situacija teža i što je repromaterijal, posledično, jeftiniji, to je finalni proizvod skuplji?! Pa gde to ima? Sem u Srbiji, naravno… Pšenica nikad jeftinija, a proizvođačima hleba ne pada na pamet da spuste cenu vekni! Kažu nerealno je to, jer je brašno tek neznatna stavka u formiranju cene. Pa od čega mese hleb? Od čokoladnih pahuljica?! A nakon i dvanaestog ovogodišnjeg poskupljenja benzina, koje sigurno neće biti i poslednje, sada i definitivno imamo najskuplju vožnju u Evropi. Mi, neartik...

( Iz Arhive ) Baš nešto s, ispostaviće se opravdanim, podozrenjem poslednjih meseci posmatram realizaciju biznis plana nekog lokalnog obućara. Čoveku posao bukvalno cveta! I ništa mi ne bi bilo jasno da nisam pogledao veb sajt neke od ovih naših dičnih velikih partija i slučajno spazio obućarevu firmu među najrespektabilnijim stranačkim finansijerima?! I tu padne računica: 2+2=4 i logičan zaključak – kapa dole majstor cipeliću! Pa kako mu i ne bi krenulo kad su ovi njegovi sad na vlasti, pa je i red da mu se oduže za unosne priloge tokom kampanje.           Doduše, nešto me sad tu kopka. Da vlast valja, narod bi valjda imao onaj bolji standard iz predizbornih kampanja, pa bi ljudi kupovali nove cipele, ’mesto da krpe stare? Ali dugovi su dugovi, naročito prema stranačkim finasijerima, i red je da se vrate! Sreća naša da domaće partije dotiraju ti pilićari, jer šta bi tek bilo da su im s lovom za one luks kampanje uleteli nezajažl...

( Iz Arhive ) K’ vragu i SEKA!           Taman dođeš na vlast, obećavši prethodno rulji niz neostvarivih bajki, kad ono, umesto da zasluženo uživaš u blagodetima na vrhu društvene piramide, Ameri izmisle nekakvu globalnu krizu koja se, gle čuda, prelije i na nešto manje globalnu Srbijicu; te sad mora da se štedi?! Izem ti sreću!           Ali ne bi Srbija bila to što jeste da se ovde i s tim ne odugovlači. Mi za sve imamo vremena, pa tako i za nalaženje izlaza iz krize i, kako stvari stoje, epohalno rešenje ćemo otkriti tek onda kada ostatak sveta tu priču već uveliko premesti u istorijske čitanke. No, dok smanjenje rekordno preobimne i trome državne aministracije kod nas čak i u uslovima najgore krize može da čeka, povećanje akciza ne može. Tako ćemo konstantno odlivanje para na održavanje koalicione idile na vrhu peglati novim nametima na benzin, mobilne telefone i slične “luksuze”...

( Iz Arhive ) Blagosloveni bili političari!           A pre svih oni među njima s blaženom kulturnom idejom svog politikantskog bića, koji se više ne libe ni u kuću da nam se ušunjaju ako treba, ne bi li svoju misiju podelili s nama. Dobro, možda ne baš bukvalno u našu kuću, ili bar ne još… ali izgleda da sada više ni to nije daleki SF…           Tako je izvesni Nenad ušao u kuću izesnog Velikog brata, postavši prvi političar u vlasnika srpskog državljanstva, koji se odvažio da nam transplantaciju svog viđenja stvari priušti i na taj, samo prividno indirektni način. Mudar je taj Nenad, stari plivač bez šlaufa u političkoj bari ovdašnjoj, koji je brzo sabrao dva i dva i procenio gde je stecište potencijalnih neprosvećenih birača, koji skupćinu baš i ne gledaju, a opet nemaju ništa protiv da čuju poneku mudru demagošku misao; ako im se servira kako treba i gde treba. A i “Pink” mu je n...

( Iz Arhive ) Beograd, Topčiderski park, devedeset i neke... Mladi zaljubljni par gunđa što im je neko zauzeo omiljenu klupu, kao poslednje ishodište za razmenu strasti jer hiperinflatornih para za hotelsku sobu nisu imali. Izvesni turbo-Srbin u trenerci navučenoj do grudi prevlači preko usana sočnu psovku na temu... hmmm... istopolne ljubavi i pljuje iz dubine duše u pravcu iste klupe, sabirajući u sebi ima li na mobilnom dovoljno kredita da pozove ekipu i obračuna se s... hmmmm... istopolnim ljubavnicima. Pojma nema da tamo sedi neko ko bi mu, da ga kojim slučajem poznaje, nesumnjivo bio idol panserbskog patritozma... A na klupi dva muškarca iz špijunskih trilera, koji uopšte ne ćaskaju o najnovijoj kolekciji D&G i sličnim perverzijama, nego profesionalno razmenjuju bezbednosne državne tajne između Srbije i USA, stvarajući vezu koju neće raskidati čak ni kada jedan od njih karijeru okonča u Haškom tribunalu. Okonča? Pa ne baš, kako stvari trenutno stoje, ali da ne p...

( Iz Arhive ) Koliko košta ljudski integritet, koja je cena privatnosti ovih dana? Da se ne razumemo pogrešno, ljudi se i dalje skrivaju od javnosti u svojim prljavim i pikantnim rabotama, još ih ljubomorno čuvaju od najmilijih! Ali izgleda da više ne nameravaju da ih romantično ponesu kao pokrov na večni kaput od hrastovine, već postaje sve slađe da ih, kad kucne pravi čas, dobro unovče i ugrabili svojih pet minuta prestižno kratkotraje televizijske slave?! Da, blamaža na otvorenoj sceni je dobila svoju cenu, svoju publiku željnu krvi i svoje učesnike; koji, što je najbizarnije, ne mogu da dočekaju da dođu na red i pokažu svima koliko zapanjujuće nisko mogu da se spuste... Na opšte perverzno oduševljenje, razume se! Uzmimo za primer izvesnog Miodraga M. od milošte zvanog Miša, koji je izgleda mislio da bi bilo so cool da upravo on bude prvi u Srba koji će nam podariti trenutak svoje istine, iskamčene pod poligrafom u novom televizijskom spektaklu. Čovek lepo doš ’ o,...

( Iz Arhive ) Isključite tv kamere u Skupštini Srbije! Dokle više?! Šta još treba da se dogodi, pa da nadležni genijalci opšte prakse uvide besciljnost televizijskih prenosa najtužnijeg od svih tugaljivih srbijanskih pozorišta? Onih političkih, razume se… I da ih ukinu, dabome! Pa čemu, u suprotnom, one megalomanske predizborne kampanje i trošenje tolikih narodnih para kako bi se mlakim biračima baš u minut do 12 dokazalo da će smrtni greh da počine ako ne glasaju za te i te? Čemu, kad se kod nas predizborna kampanja nikad ni ne prekida, nego traje pun krug, 24/7 pa puta X godina aktuelnog mandata?! I nije više dovoljno što su nam političari različitih stranaka, a zapravo iste, samo obrnuto proporcionalne nadrifilozofije na usnama, zagadili svaki, ali baš svaki tv kanal; svojim uvek istim obećanjima i podjednako jednoličnim i neubedljivim opravdanjima zašto to još davno nisu ispunili? Maratonske političko-“zabavne” talk show emisije, plaćeno-kompenzovani termini itd, itd… Ne...

( Iz arhive ) Hoće opštenarodni poslanici, navodno, da uštede državi trošak koji joj iz dana u dan prave! Da se, po uzoru na svoje kolege iz okruženja, malo prorede i smanje svoj broj na razumniju i veličini države primereniju meru; pritom shodnu i kvalitetu i obimu posla koji obavljaju. Malo demagoški hoće, al’ nekako mnogo više realno neće?!           Ideja se stidljivo pojavila, ali je odmah dočekana na zarđali nož onih koje tretira i koji će sada dati sve od sebe da nas uvere kako nije isto kada za neku genijalnu zakonsku ideju (koja u praksi verovatno ionako neće zaživeti), shodno partijskom diktatu kome se klanjaju, ručice združeno digne 60 deputata ili samo njih, recimo, 30. Jer, bože moj, kada bi ih bilo bezmalo duplo manje u tom domu od ugleda i respekta, valja taj njihov doprinos našoj dobrobiti ne bi imao toliko blagotvorani uticaj. Valjda bi tada zakoni bili slabiji, šta li?! A i, kažu, da manji broj poslanika ne bi pra...