Hrkanjem do autonomije

(Iz Arhive)

Blagosloveni bili političari!

          A pre svih oni među njima s blaženom kulturnom idejom svog politikantskog bića, koji se više ne libe ni u kuću da nam se ušunjaju ako treba, ne bi li svoju misiju podelili s nama. Dobro, možda ne baš bukvalno u našu kuću, ili bar ne još… ali izgleda da sada više ni to nije daleki SF…

          Tako je izvesni Nenad ušao u kuću izesnog Velikog brata, postavši prvi političar u vlasnika srpskog državljanstva, koji se odvažio da nam transplantaciju svog viđenja stvari priušti i na taj, samo prividno indirektni način. Mudar je taj Nenad, stari plivač bez šlaufa u političkoj bari ovdašnjoj, koji je brzo sabrao dva i dva i procenio gde je stecište potencijalnih neprosvećenih birača, koji skupćinu baš i ne gledaju, a opet nemaju ništa protiv da čuju poneku mudru demagošku misao; ako im se servira kako treba i gde treba. A i “Pink” mu je nekako oduvek bio omiljena postpetooktobarska tekovina, valjda baš zato što se nije nimalo promenio, te su se selidbom VB-a valjda sve kockice namestile na svoje mesto…

          Uostalom, sam je priznao da je to način da dopre do onih do koji ostaju gluvi za konvencionalne metode vođenja politike. Mada je posle pričao i da je šou u koji se svojevoljno upustio dno dna i da je on tu da bi ga raskrinkao i implodirao iznutra?! Nesumnjivo, jednako uspešno kao onomad kada je na “Pinku” izvesnom Željku gotovo na uvce pevao Sinatrin My Way, što je za posledicu imalo proterivanje narodnjaka s ružičaste televizije, te sad tamo ne može da se živi od rokera, repera i Bečke filharmonije?! Da, naravno…

          Opozicioni politikantski prvaci su u glas graknuli kako je Nenad (tako ga zovu ukućani, je l’) degradirao i sebe i vajni nam parlament. A nekako, očekivano, najglasniji je bio onaj živopisni izlistak tropske flore, koji je smatrao nemoralnim da neko političara gleda kako jede (valjda je zato i zabranjeno slikanje u skupštinskom restoranu), spava i, kako reče, “radi neke druge stvari”. Ma reci lepo, srpski – PRDI – da te ceo svet razume! Slobodno, gos’n Palma. Pa za skupštinskom i drugim govornicama na koje su vas puštali ste izgovarali i kud i kamo gore prostakluke, pa nikom ništa… Živi ste, zdravi ste i kuća vam, nesumnjivo, miriše na jorgovan. Istini za volju, nema sumnje da smo mogli živeti i bez uvida u Nenadov blaženi sanak pusti, tokom koga je hrkao kao međed i ljudima izazivao nesanicu čak i po isključivanju tv-a! Sem ako ga to oni zlobni podrivači nadasve genijalne vojvođanske autonomne misli nisu namerno minirali? Smišljenom koncentracijom mikrofona i multiplikacijom tona njegovog zapravo sasvim pitkog i karakteristično vojvođanski umerenog zzzzzzzz…? Conspiracy theories… Ipak, cilj valjda opravdava sredstvo i čovek je svoju autonomiju u VB kući ostvario, nateravši cimere u opštu bežaniju iz spavaonice i spavanje po kaučima dnevnog boravka. Sigurno ne baš Gandijeve metode, ali…

          A opet, po izlasku iz kuće je pričao kako je njegova misija u VB-u bila da ljude nauči pravilnoj upotrebi glagola i padeža, te kulturnom vladanju?! Ipak, hvala mu i na tome. Mada ni od njegovih ukućana (koje je prerano napustio da očuva skupštinsku vladajuću koaliciju u životu), niti od ljudi na ulici, ne čuh čak ni nagoveštaj dokaza da je uspeo. Ko zna, možda negde na podsvesnom nivou… No, ono za šta vaskoliki birač ovdašnji zaista treba da bude zahvalan izvesnom Nenadu je poslednji segment demistifikacije političara koju nam je pružio i zbog čega je, potpuno očigledno, najviše i stao na žulj svojim kolegama iz poslaničkih klupa. Ako je iko i sumnjao, sada je dobio potvrdu da su i političari samo obični ljudi kao i mi sami, od kojih se periodično očekuje da nekima od njih poklonimo svoje poverenje i tutnemo im papirić sa svojim glasom! Ni veći, ni lepši, ni pametniji, ni mudriji… samo malo namazaniji i perfidniji, spremniji da iskoriste svaku naznaku prilike pred sobom za sopstvenu promociju…

          Pitanje je samo jesmo li mi i dalje spremni da svoj glas na izborima uludo darujemo jednako nesposobnima kao što smo i mi sami? Da nas i dalje vode koncentričnom krugovima, podjednako udaljenim od zadatog cilja kao i na početku putovanja?! To je demistifikacija zanimanja političar na kojoj treba da smo zahvalni izvesnom Nenadu i hvala onima koju su je uvideli. A ako je On od toga zaista uspeo još i da ućari neku političku korist, nek’ mu je sefte…

Aleksa Grubeša