(S)misao društvene lobotomije

G ledam vas i slušam kako s jedne strane razvlačite tamo neku Avu, Ekrema, Staniju i nekakve ine blizance iz Velikog brata/Farme, a sa druge neku devojčicu Tijanu kojoj treba novac za operaciju srca jer vam je na to ukazao Sergej Trifunović. Lepo je to, na divnom se tasu vage našlo nevino dečje srce! Želim joj da se sakupi dovoljno novca i da uperacija uspe, imaće zašto da živi i čega da se seća, kada poodraste i shvati na kakvim je izbornim mukama oko toga bila Srbija...

M alo je toga u čemu Srbi nemaju nesputanu zelju da prednjače i zamrljaju neki svoj autentični pečat, pa makar to neretko pravilo više štete nego koristi. Tako je i sa takozvanim "realiti" programima koji u Evropi kojoj, navodno, stremimo polako odlaze u penziju (ili u potpuno bizarnu perverziju jer je sve teže šokirati gledaoce), dok kod nas doživljavaju renesansu. Kao i mnogo toga drugog, i ovu treš kulturu smo očešali s debelim zakašnjenjem ali smo se u njoj, samo nama svojstveno, toliko pronašli da smo joj dali veštačko disanje i novi smisao života...

( Iz Arhive ) Blagosloveni bili političari!           A pre svih oni među njima s blaženom kulturnom idejom svog politikantskog bića, koji se više ne libe ni u kuću da nam se ušunjaju ako treba, ne bi li svoju misiju podelili s nama. Dobro, možda ne baš bukvalno u našu kuću, ili bar ne još… ali izgleda da sada više ni to nije daleki SF…           Tako je izvesni Nenad ušao u kuću izesnog Velikog brata, postavši prvi političar u vlasnika srpskog državljanstva, koji se odvažio da nam transplantaciju svog viđenja stvari priušti i na taj, samo prividno indirektni način. Mudar je taj Nenad, stari plivač bez šlaufa u političkoj bari ovdašnjoj, koji je brzo sabrao dva i dva i procenio gde je stecište potencijalnih neprosvećenih birača, koji skupćinu baš i ne gledaju, a opet nemaju ništa protiv da čuju poneku mudru demagošku misao; ako im se servira kako treba i gde treba. A i “Pink” mu je n...