Utrnite tužno pozorište preglasnih lutaka

(Iz Arhive)




Isključite tv kamere u Skupštini Srbije!
Dokle više?! Šta još treba da se dogodi, pa da nadležni genijalci opšte prakse uvide besciljnost televizijskih prenosa najtužnijeg od svih tugaljivih srbijanskih pozorišta? Onih političkih, razume se… I da ih ukinu, dabome!
Pa čemu, u suprotnom, one megalomanske predizborne kampanje i trošenje tolikih narodnih para kako bi se mlakim biračima baš u minut do 12 dokazalo da će smrtni greh da počine ako ne glasaju za te i te? Čemu, kad se kod nas predizborna kampanja nikad ni ne prekida, nego traje pun krug, 24/7 pa puta X godina aktuelnog mandata?! I nije više dovoljno što su nam političari različitih stranaka, a zapravo iste, samo obrnuto proporcionalne nadrifilozofije na usnama, zagadili svaki, ali baš svaki tv kanal; svojim uvek istim obećanjima i podjednako jednoličnim i neubedljivim opravdanjima zašto to još davno nisu ispunili? Maratonske političko-“zabavne” talk show emisije, plaćeno-kompenzovani termini itd, itd… Ne, malo je to! Gospoda narodni poslanici bi da budu ne samo glavne, nego valjda i jedine medijske zvezde u zemlji koju svojim neradom za velike pare sistematski upropaštavaju, odbijajući da ZASEDAJU (ubedljivo najadekvatniji opis njihovog “posla”) ako su kanali nacionalne televizije u tom trenutku bogohulno posvećeni nekom drugom događaju?! Što je najdirljivije, svi oni što su do pre minut jedni drugima vadili oči s govornice se oko ovog složiše ko braća rođena!
I građani za to treba da plaćaju pretplatu RTS-u? To je ono što tobožnji javni servis izdvaja u odnosu na druge, komercijalne televizije?! I to sad ovako friško digitalizovan, valjda da ubuduće jasno vidimo i krunu uspešnog poslaničkog čačkanja nosa na tako važnoj sednici za tv gledaoce; taj fascinantni sadržaj detaljno pročačkane nozdrve? Pa jeste, dosad je to bilo malkice mutnjikavo…

A za to vreme ćemo filmove, serije i mečeve milih nam tenisera (naravno, dok nas i oni smrtno ne razočaraju ko ostali), koje isti ljudi veličaju kao nacionalne heroje, pratiti na nekim drugim, često i stranim kanalima?! Vrhunac apsurda, reklo bi se… Ili, pak, nećemo, jer i televizor ima svoje limite. Možda su dva, paralelno poslagana tv-a pravo rešenje, jer sada visina pretplate, srećom, više ne zavisi od broja aparata? Trk do prodavnice! Dobro, prvo do banke po kredit… Ali onda, lepo na jednom prijemniku kletve, psovke i uvrede poslanika i sav taj nepročišćeni verbalni seks zbog kakvog se filmovi limitiraju na 18+, a na drugom Nadal zakucava Noleta, again… Pa gde ćete veću uživanciju?
Hej, pa mi smo ti koji plaćamo, pa se onda valjda i makar malo pitamo šta želimo da gledamo! Mi se pitamo, a ne, što reče Srećko Šojić, “poštovana gospoja psihijatar, s dva prezimena i jednu funkciju”, koja vodi parlament; u retkim trenucima kada parlamentarci ne vodaju nju… Govori li nekome nešto podatak da, prema istraživanjima gledanosti, sednice Skupštine Srbije prati manje od tri odsto tv gledalaca? Pa zar zbog tri procenta dokonih perverznjaka cela zemlja da ispašta?! Mereno tom logikom, gospodin Aleksandar Tijanić bi u ponudu RTS-a mogao da uvrsti i skaradnosti poput ZOO seksa! Taman će se i za taj sadržaj pronaći dva–tri posto izopačenika, a što da oni budu diskriminisani u odnosu na ove navučene na skupštinski verbalni seks?
Ili nam makar, umesto kamera u skupštinskoj sali, dajte prenos s onih drugih, sigurnosnih kamera! Kakvi se sve tu živopisni lobisti ovih dana vrzmaju hodnicima i veselo opšte s poslanicima, uvid u te segmente parlamentarnog života, onih koji su tamo zbog nas i našom voljom (zapamtite to!), bi nesumnjivo bio zanimljiviji. Ili možda uživo prenos iz besmisleno jeftinog skupštinskog restorana? Hmmm…
Uostalom, ako se ima u vidu iskustvo s njihovim pokrajinskim kolegama koji, čim prestane tv prenos tokom koga su satima razglabali o jednoj jedinoj tački dnevnog reda, ostatak agende usvajaju u paketu, za pet minuta i beže kući na večeru; jasno je kao dan da bi ukidanje prenosa doprinelo i efikasnosti rada parlamenta. Nema kamera, nema besplatne promocije za infatilne političke ideje i isterivanje lične pravde… već samo posao za koji je poslanik plaćen! A opšte je poznato koliko prosečan radnik u Srbiji voli da provede vremena na radnom mestu za svoju platu! Dakle, svi ruke gore, pa tako nekoliko puta, kao na traci. Zakoni se napokon usvajaju i zemlja, makar na papiru, grabi napred… a valjda će se jednom neko odvažiti i da ih proimeni u praksi…
I zato, još jednom, isključite tv kamere u Skupštini Srbije, ukinite tv prenose sednica! To je ionako samo tužno pozorište preglasnih lutaka, čije konce povlači neko drugi…

Aleksa Grubeša

Comments

Popular posts from this blog

Vučić je, nažalost, novi kalif umesto kalifa, pomirite se s tim!

Dobar savet Balaševića vredi

Test za trudnoću, u nevreme...