(S)misao društvene lobotomije

G ledam vas i slušam kako s jedne strane razvlačite tamo neku Avu, Ekrema, Staniju i nekakve ine blizance iz Velikog brata/Farme, a sa druge neku devojčicu Tijanu kojoj treba novac za operaciju srca jer vam je na to ukazao Sergej Trifunović. Lepo je to, na divnom se tasu vage našlo nevino dečje srce! Želim joj da se sakupi dovoljno novca i da uperacija uspe, imaće zašto da živi i čega da se seća, kada poodraste i shvati na kakvim je izbornim mukama oko toga bila Srbija...

„OTPISANI“ PONOVO MEĐU SRBIMA, ALI OVAJ PUT SAMO STARIJIMA OD 14 GODINA J oš se dimilo sa zgarišta izvesnog (po)graničnog prelaza koji, strogo ustavno-pravno gledano, zapravo nije granični prelaz nego kućica u kojoj se naši građani zapljunu da bi prešli sa jednog, nespornog dela svoje teritorije, na onaj drugi, Ustavom (neod)branjeni, kada nas je državni RTS počastio novom reprizom serije „Otpisani“. Da, život je pun tih zanimljivih slučajnosti... Na tv-u besmrtni ilegalci Tihi i Prle slažu Švabe i domaće izdajnike na kamare, a slična situacija i na terenu – glavni negativac onaj KFOR-ov nemački general koga je tih dana, usled izliva patriotskih emocija, bilo tako lako pobrkati sa čuvenim Krigerom, dok su se naši vodeći diplomatski diverzanti borili za još malo vazduha za kosovske Srbe na barikadama. Samo što život nije film, te u stvarnosti slabiji praktično nikad ne trijumfuje. Tako smo preko noći i zaista postali otpisani, a na istoriji je da utvrdi da li nas je otpisala ...

M alo je toga u čemu Srbi nemaju nesputanu zelju da prednjače i zamrljaju neki svoj autentični pečat, pa makar to neretko pravilo više štete nego koristi. Tako je i sa takozvanim "realiti" programima koji u Evropi kojoj, navodno, stremimo polako odlaze u penziju (ili u potpuno bizarnu perverziju jer je sve teže šokirati gledaoce), dok kod nas doživljavaju renesansu. Kao i mnogo toga drugog, i ovu treš kulturu smo očešali s debelim zakašnjenjem ali smo se u njoj, samo nama svojstveno, toliko pronašli da smo joj dali veštačko disanje i novi smisao života...

( Iz Arhive ) Koliko košta ljudski integritet, koja je cena privatnosti ovih dana? Da se ne razumemo pogrešno, ljudi se i dalje skrivaju od javnosti u svojim prljavim i pikantnim rabotama, još ih ljubomorno čuvaju od najmilijih! Ali izgleda da više ne nameravaju da ih romantično ponesu kao pokrov na večni kaput od hrastovine, već postaje sve slađe da ih, kad kucne pravi čas, dobro unovče i ugrabili svojih pet minuta prestižno kratkotraje televizijske slave?! Da, blamaža na otvorenoj sceni je dobila svoju cenu, svoju publiku željnu krvi i svoje učesnike; koji, što je najbizarnije, ne mogu da dočekaju da dođu na red i pokažu svima koliko zapanjujuće nisko mogu da se spuste... Na opšte perverzno oduševljenje, razume se! Uzmimo za primer izvesnog Miodraga M. od milošte zvanog Miša, koji je izgleda mislio da bi bilo so cool da upravo on bude prvi u Srba koji će nam podariti trenutak svoje istine, iskamčene pod poligrafom u novom televizijskom spektaklu. Čovek lepo doš ’ o,...

( Iz Arhive ) Isključite tv kamere u Skupštini Srbije! Dokle više?! Šta još treba da se dogodi, pa da nadležni genijalci opšte prakse uvide besciljnost televizijskih prenosa najtužnijeg od svih tugaljivih srbijanskih pozorišta? Onih političkih, razume se… I da ih ukinu, dabome! Pa čemu, u suprotnom, one megalomanske predizborne kampanje i trošenje tolikih narodnih para kako bi se mlakim biračima baš u minut do 12 dokazalo da će smrtni greh da počine ako ne glasaju za te i te? Čemu, kad se kod nas predizborna kampanja nikad ni ne prekida, nego traje pun krug, 24/7 pa puta X godina aktuelnog mandata?! I nije više dovoljno što su nam političari različitih stranaka, a zapravo iste, samo obrnuto proporcionalne nadrifilozofije na usnama, zagadili svaki, ali baš svaki tv kanal; svojim uvek istim obećanjima i podjednako jednoličnim i neubedljivim opravdanjima zašto to još davno nisu ispunili? Maratonske političko-“zabavne” talk show emisije, plaćeno-kompenzovani termini itd, itd… Ne...