(S)misao društvene lobotomije

U Hrvatskoj je otvorena Ambulanta za lečenje zavisnosti od kompjutera, kompjuterskih igrica, interneta i virtuelnog sveta uopšte, pri Odeljenju psihijatrije zagrebačkog KBC-a, prva u okruženju. „Ali zašto psihijatrija?! Pa mi koji umemo da koristimo kompjutere i internet smo savršeno normalni i činimo samosvesnu elitu ovog zaglibljenog društva!“, nesumnjivo će se upitati mnogi, poneko i s pravom. Međutim, istina je poražavajuća, većina je odavno izgubila meru preselivši se gotovo sasvim u virtuelne sfere, dok sve teže ume da komunicira u stvarnom svetu kojeg se užasava ; đavo je uveliko odneo šalu...

G ledam vas i slušam kako s jedne strane razvlačite tamo neku Avu, Ekrema, Staniju i nekakve ine blizance iz Velikog brata/Farme, a sa druge neku devojčicu Tijanu kojoj treba novac za operaciju srca jer vam je na to ukazao Sergej Trifunović. Lepo je to, na divnom se tasu vage našlo nevino dečje srce! Želim joj da se sakupi dovoljno novca i da uperacija uspe, imaće zašto da živi i čega da se seća, kada poodraste i shvati na kakvim je izbornim mukama oko toga bila Srbija...

D ruštvenim mrežama je prohujala vest da je sa internet sajta QUEERIA CENTER procurilo kontroverzno interno pismo gay aktivista, u kojem jedni druge u tajnosti pozivaju na obračun sa osvedočenim homofobima u Srbiji metodama lične diskreditacije! Ova, kako je i sami nazivaju, ekstremna strategija proizašla je iz zaključka da država u praksi ne čini gotovo ništa za istinsku zaštitu prava LGBT populacije, bez obzira što je pravo na različitost jedno od osnovnih ljudskih prava zapisanih i u Ustavu Srbije, te da bi se policija koja bi trebalo da ih štiti tokom "Parade ponosa" najradije i sama priključila huliganima u njihovom premlaćivanju na ulicama Beograda. Nova strategija nudi jednostavno rešenje - reformu društva kroz promenu mišljenja većine građana ne samo o LGBT populaciji, već i o onima koji te ljude smatraju izrodima prirode i boga kojem se mole, zbog čega ih intenzivno mrze. To bi značilo da se, paralelno sa snažnom javnom promocijom prava na različitost i LG...

" S kidaj tu ružnu profil fotku, to nisi ti!", bio je jedan od kometara koje sam prethodnih dana dobijao zbog svog pomalo neobičnog ali veoma ličnog avatara na #Twitter-u . Da me vlasnici ovakvih komenara ne shvate pogrešno, nisam ih shvatio kao nedobronamerne , ali mi ovo deluje kao odličan šlagvort za sve glasnije ogorčenje mnogih ljudi na TW zbog činjenice da omiljena društvena mreža sve više počinje da im liči na omrznuti im #Facebook . Konkretno, nakon sve zamornijeg talasa onih kojima je TW služio za virtuelnu onaniju i rečnik prekaljenih prostitutki, koje, dok maštaju o jednom polnom organu, onaj drugi ne vade iz usta, ovu društvenu mrežu sada sve napadnije zaposedaju upravo žene kakve su takvi, tobože sarkastični, tvitovi i prizivali. I TW se sada, na naše oči, sve više pretvara u herbarijum fotografija zanimljivih izdanaka prirode, koje izgleda ništa na svetu ne vole više od toga da napuće usne i istresu sise na izvolte pred ogledalom u WC-u neke seoske folkotek...

N a ovu, kako vidim, neumiruće očaravajuću, temu #uticaj-a na društvenim mrežama ću, za promenu, biti kratak... Vremena su smutna, reče neki pesnik, a u takvim vremenima se uticaj pre može nazvati #smuticaj, lov u mutnom za račun ovog ili onog gazde i to ne sportskom pecaljkom, nego povećom mrežom za somove! Čast retkim izuzecima bez niskih pobuda, razume se... ali s akcentom na ono "retkim"...

" N a Facebook-u smo prijatelji sa ljudima sa kojima smo išli u školu, a na Twitter-u drugujemo sa onima s kojima bismo voleli da smo išli u školu... ". Koliko puta ste do sada čuli ovu rečenicu, i li nešto slično ali sa jednakom poentom? Lično je čuh poprilično često. Prvo od onih, takozvanih, uticajnijih tviteraša ili makar ljudi od respektabilnog staža na TW, bilo da su od mentalnog kova koji se duva brojnošću svoje trabantske pastve ili na to samo šeretski odmahuju rukom; ostavši ljudi kakvi su bili i pre te varljive "uticajnosti"... Uzgred, ako sam ikada i znao, negde usput sam zaboravio ko je prvobitni tvorac ove mudrosti. Međutim, ono što me sada zanima je da li ona danas uopšte još važi ili su je vreme i praktična primena potrošile , kao i toliko toga drugog...

S vi mi danas koristimo društvene mreže. Neko samo jednu, neko dve-tri, a neki se zapljunu na apsolutno svakoj gluposti koja makar i u najavi nosi takav karakter. Ali kako ih koristimo? Ne bih sad lamentirao o tome služe li nam za posao ili igranje, traženje "srodnih duša" ili nevino druženje, za razmenu informacija sa svetom oko sebe ili bunt protiv vlasti i bilo čega što smatramo lošim i pogrešno postavljenim. Umesto toga, ovih dana mi je upalo u oči koliko ljudi ne poznaje ni basic - najobičniji Facebook like (iliti po srpski - lajk, bre) koji spada u abacedu društvene komunikacije na svetski najpopularnijoj mreži - FB-u. Neko se seća, neko ne ali u petak, 21. oktobra je bila 70.-a   godišnjica jednog od najvećih zločina koje su nemačke okupacione snage počinile u Srbiji tokom Drugog svetskog rata - streljanja oko 7.000 civila u Šumaricama kod Kragujevca, velikim delom učenika i njihovih profesora. E, tim povodom na FB-u postoji nekoliko stranica posvećenih ovom tr...

Photo by: www.trojka.rs K ampanju za izbore koji nas ponovo čekaju na proleće zvanično možda jesu tek otpočele prve, mahom manje, stranke ali se ona nezvanično odavno zahuktava. Zapravo, mnogi će reći da kampanja u Srbiji nikad ni ne prestaje i, dok opozicionari narednih meseci treba ponovo da podsete narod na svoje postojanje i ubede ga kako će oni, normalno, sve raditi lepše i bolje, vlast, uobičajeno, uveliko stavlja velike infrastrukturne projekte u službu sopstvene predizborne promocije. A onda je zaista teško ponovo nasesti na uveravanja da se sve radi zbog naroda, kada od preko potrebnog puštanja u saobraćaj okasnelog drugog mosta kod Beške i danas mora da bude važnije da crvenu vrpcu, pred bezbrojnim kamerama, preseče glavom i bradom predsednik Boris Tadić, pa da još i, nimalo šarmantno, okasni na otvaranje dobrih tri sata. Još je neverovatnije da famozni koridor 10, koji je dosad otvaran više puta nego Jelen pivo, i dve decenije kasnije odlično služi predizbornoj svrsi?!...

Gledam danas ovo staro-novo događanje naroda na Kosovu. Gledam i ne verujem da sam toliko proklet da za ovo malo života doživim takav Deja vu once more?! Istina, odavde, podosta severnije, sa, neki bi naivno mogli pomisliti, bezbedne udaljenosti... Možda bezbedne od tih neobičnih gumenih metaka, ali jednako pogubne po ionako svakim danom uštrokavljenu mentalnu higijenu... Ne znam ja ko je tu prvi pucao i zashto. Daleko sam, već rekoh, na onoj "bezbednoj" distanci, a odavno sam razvio odbrambeni mehanizam navike da vesti uzimam s ozbiljnom dozom rezerve. Jedine nesporne činjenice su - šestoro ozbiljno povređenih Srba demonstranata i četvorica ozbiljno povređenih vojnika KFOR-a . Ne znam kako vama ali, koliko sam ja uspeo da sledim hronologiju događaja kod Jarinja, nameću mi se dva zaključka: 1. gumenim mecima su prethodile kamenice 2. upotreba bojeve municije je usledila nakon što je neki idiot iz mase na vojnike KFOR-a bacio "eksplozivnu napravu kućne izr...

S vratila nam pre neki dan u posetu simpatičnoj prestonici delegacija holandskog parlamenta, istog onog što najviše zateže oko ratifikacije nasušnog SSP-a, uslovljavajući iz razumljivih razloga Srbiju u Evropi Ratkom Mladićem u Hagu. Dođoše ljudi kao prethodnica Serža Bramerca, od čijeg će najnovijeg utiska o našim aktuelnim vođama zavisiti kako će biti nama ali i njima, jer cenim da im samo poneki krupan + mirišljavom olovkom u Bramercovoj teki donosi kakav-takav promilčić šanse da nas u još jednom mandatu počaste svojim plemenitim predvodništvom. U protivnom ćemo, veoma verovatno, gledati kako se u preganjanju sa EU, Hagom, nepostojanjem normalne privrede i generalnim siromaštvom i apatijom nose neki drugi. A opet isti, doduše! Ali nećemo sad o tome...