(S)misao društvene lobotomije

U Hrvatskoj je otvorena Ambulanta za lečenje zavisnosti od kompjutera, kompjuterskih igrica, interneta i virtuelnog sveta uopšte, pri Odeljenju psihijatrije zagrebačkog KBC-a, prva u okruženju. „Ali zašto psihijatrija?! Pa mi koji umemo da koristimo kompjutere i internet smo savršeno normalni i činimo samosvesnu elitu ovog zaglibljenog društva!“, nesumnjivo će se upitati mnogi, poneko i s pravom. Međutim, istina je poražavajuća, većina je odavno izgubila meru preselivši se gotovo sasvim u virtuelne sfere, dok sve teže ume da komunicira u stvarnom svetu kojeg se užasava ; đavo je uveliko odneo šalu...

G ledam vas i slušam kako s jedne strane razvlačite tamo neku Avu, Ekrema, Staniju i nekakve ine blizance iz Velikog brata/Farme, a sa druge neku devojčicu Tijanu kojoj treba novac za operaciju srca jer vam je na to ukazao Sergej Trifunović. Lepo je to, na divnom se tasu vage našlo nevino dečje srce! Želim joj da se sakupi dovoljno novca i da uperacija uspe, imaće zašto da živi i čega da se seća, kada poodraste i shvati na kakvim je izbornim mukama oko toga bila Srbija...

Photo via:  http://amater.blog.rs/blog/amater/fotografija/2008/07/19/exit-fest-2008   E XIT? Ne, hvala... Nije da ga zaista mrzim. Naprotiv, nisu me tako učili i ja, za razliku od većine ovih što su im puna usta tolerancije za sve pare a pritom mrze svakog ko drugačije misli i kaže (kleveće i laže), nisam u stanju da zaista mrzim. Nažalost, čak ni kada bi zaista trebalo... Ali sam itekako u stanju da budem iziritiran nepravdom i manipulacijama, lepim šarenim omotačima klasične mamipare, što bi bilo sasvim legitimno, da se pritom ne predstavlja kao neprofitno preduzeće koje, avaj, radi i sa teškim gubicima kako bi Srbiju svetu napokon pokazali u lepšem svetlu.  Svaka ga je vlast hvalila kao naš retki prozor u taj daleki svet, a svaka opozicija kritikovala kao perionicu ozbiljnih para ... sve dok i sama ne bi postala vlast i smesta ućutala, preuzimajući dobro zagrejane poluge prethodnika. A EXIT je rado bio svačija kurva ... i demokratama i perjanicama Čankovog ...

" S kidaj tu ružnu profil fotku, to nisi ti!", bio je jedan od kometara koje sam prethodnih dana dobijao zbog svog pomalo neobičnog ali veoma ličnog avatara na #Twitter-u . Da me vlasnici ovakvih komenara ne shvate pogrešno, nisam ih shvatio kao nedobronamerne , ali mi ovo deluje kao odličan šlagvort za sve glasnije ogorčenje mnogih ljudi na TW zbog činjenice da omiljena društvena mreža sve više počinje da im liči na omrznuti im #Facebook . Konkretno, nakon sve zamornijeg talasa onih kojima je TW služio za virtuelnu onaniju i rečnik prekaljenih prostitutki, koje, dok maštaju o jednom polnom organu, onaj drugi ne vade iz usta, ovu društvenu mrežu sada sve napadnije zaposedaju upravo žene kakve su takvi, tobože sarkastični, tvitovi i prizivali. I TW se sada, na naše oči, sve više pretvara u herbarijum fotografija zanimljivih izdanaka prirode, koje izgleda ništa na svetu ne vole više od toga da napuće usne i istresu sise na izvolte pred ogledalom u WC-u neke seoske folkotek...

" N a Facebook-u smo prijatelji sa ljudima sa kojima smo išli u školu, a na Twitter-u drugujemo sa onima s kojima bismo voleli da smo išli u školu... ". Koliko puta ste do sada čuli ovu rečenicu, i li nešto slično ali sa jednakom poentom? Lično je čuh poprilično često. Prvo od onih, takozvanih, uticajnijih tviteraša ili makar ljudi od respektabilnog staža na TW, bilo da su od mentalnog kova koji se duva brojnošću svoje trabantske pastve ili na to samo šeretski odmahuju rukom; ostavši ljudi kakvi su bili i pre te varljive "uticajnosti"... Uzgred, ako sam ikada i znao, negde usput sam zaboravio ko je prvobitni tvorac ove mudrosti. Međutim, ono što me sada zanima je da li ona danas uopšte još važi ili su je vreme i praktična primena potrošile , kao i toliko toga drugog...

M alo je toga u čemu Srbi nemaju nesputanu zelju da prednjače i zamrljaju neki svoj autentični pečat, pa makar to neretko pravilo više štete nego koristi. Tako je i sa takozvanim "realiti" programima koji u Evropi kojoj, navodno, stremimo polako odlaze u penziju (ili u potpuno bizarnu perverziju jer je sve teže šokirati gledaoce), dok kod nas doživljavaju renesansu. Kao i mnogo toga drugog, i ovu treš kulturu smo očešali s debelim zakašnjenjem ali smo se u njoj, samo nama svojstveno, toliko pronašli da smo joj dali veštačko disanje i novi smisao života...

( Iz Arhive ) Beograd, Topčiderski park, devedeset i neke... Mladi zaljubljni par gunđa što im je neko zauzeo omiljenu klupu, kao poslednje ishodište za razmenu strasti jer hiperinflatornih para za hotelsku sobu nisu imali. Izvesni turbo-Srbin u trenerci navučenoj do grudi prevlači preko usana sočnu psovku na temu... hmmm... istopolne ljubavi i pljuje iz dubine duše u pravcu iste klupe, sabirajući u sebi ima li na mobilnom dovoljno kredita da pozove ekipu i obračuna se s... hmmmm... istopolnim ljubavnicima. Pojma nema da tamo sedi neko ko bi mu, da ga kojim slučajem poznaje, nesumnjivo bio idol panserbskog patritozma... A na klupi dva muškarca iz špijunskih trilera, koji uopšte ne ćaskaju o najnovijoj kolekciji D&G i sličnim perverzijama, nego profesionalno razmenjuju bezbednosne državne tajne između Srbije i USA, stvarajući vezu koju neće raskidati čak ni kada jedan od njih karijeru okonča u Haškom tribunalu. Okonča? Pa ne baš, kako stvari trenutno stoje, ali da ne p...

( Iz Arhive ) Koliko košta ljudski integritet, koja je cena privatnosti ovih dana? Da se ne razumemo pogrešno, ljudi se i dalje skrivaju od javnosti u svojim prljavim i pikantnim rabotama, još ih ljubomorno čuvaju od najmilijih! Ali izgleda da više ne nameravaju da ih romantično ponesu kao pokrov na večni kaput od hrastovine, već postaje sve slađe da ih, kad kucne pravi čas, dobro unovče i ugrabili svojih pet minuta prestižno kratkotraje televizijske slave?! Da, blamaža na otvorenoj sceni je dobila svoju cenu, svoju publiku željnu krvi i svoje učesnike; koji, što je najbizarnije, ne mogu da dočekaju da dođu na red i pokažu svima koliko zapanjujuće nisko mogu da se spuste... Na opšte perverzno oduševljenje, razume se! Uzmimo za primer izvesnog Miodraga M. od milošte zvanog Miša, koji je izgleda mislio da bi bilo so cool da upravo on bude prvi u Srba koji će nam podariti trenutak svoje istine, iskamčene pod poligrafom u novom televizijskom spektaklu. Čovek lepo doš ’ o,...