(S)misao društvene lobotomije

Z avršiše se i ovi izbori i dobismo, jednim potezom, novog predsednika i novog ex premijera, starog demagoga na novoj funkciji i najveću samoproklamovanu žrtvu u ime ovog naroda još od Kosovskog boja - Aleksandra Vučića. Realno, s obzirom da mu se "opozicija" rascvetala na čak deset(?!) protivkandidata (uključujući tu i nekoliko ko dan jasnih Vučićevih trojanaca poput Čanka i Parovića, te još nekoliko prikrivenih), verujem da možemo zaključiti da prave želje da se Vučić sruši sa vlasti nije ni bilo ili makar taj cilj učesnicima trke nije bio bitniji od lične samopromocije. Zato je opet izostao snažan protivkandidat jedinstvene opozicije, umesto čega su Vučiću na megdan izašle male glasačke niše donekle drugačijeg mišljenja + onaj Beli Preletačević na konju, kojeg je neko pogrešno informisao da su predsednički izbori zapravo kasting za Big Brother ili Farmu. Sve u svemu, ni izbliza dovoljno da se Vučićeva vladavina na novoj funkciji ozbiljnije uzdrma, iako njegova pobed...

Photo by: Žarko Ptiček K ada je mala Tijana Ognjanović umirala, "lečili" smo je dobrovoljnim SMS porukama građana, kad su poplave potopile pola Srbije, vodu smo iz kuća izbacivali dobrovoljnim SMS porukama građana... ali zato kada treba još malo uglancati mermer velelepnog Hrama Svetog Save na Vračaru, spremno uskače država da pomogne?! Kako? Tako što vam na svaku pošiljku koju šaljete JP "Pošta Srbije" prisilno naplati dodatnih 10 dinara za izgradnju Hrama ! Da li je ovo opciono, pitaju li vas u pošti želite li da donirate novac u tu svrhu? Jok! Jednostavno vam na formular rukom našaraju još i pomenutu cifru i to je to, ako nećeš, a ti lepo bato sam ponesi pismo na odredište jer bez prigodne žrtve najmasovnijoj veri ove naše, navodno, sekularne države, vrli poštar ti ga nositi neće...

P re neki dan sarkastično tvitnuh " Kad god vidim Đilasa, setim se one stare narodne: Ko dobije na mostu, izgubi na izborima... " . Tvit je prošao poražavajuće neshvaćeno, valjda nam je kratko pamćenje, šta li... ali je makar mene podstakao da napokon napišem ono što odavno odlažem a i dalje smatram da se jednom, negde, napokon mora reći. Nisam hteo pred izbore jer mi nije padalo na pamet da favorizujem nijedan od dva najveća politička bloka među Srbima 21. veka, nisam to uradio ni neposredno nakon izbora da ne bih na pravdi boga dobio etiketu likovanja nad pobedom jednih i porazom drugih. Svejedno, ono što će mnogima zvučati kao najveća moguća blasfemija se jednom mora reći i za to ne postoji nežan način, koji će proći bez posledica: Najveći zločin protiv ovog naroda nije počinio Slobodan Milošević, nego Demokratska stranka! Zapravo, čitav taj postmiloševićevski, slavopetooktobarski DOS, ali demokrate su bile i ostale perjanica svih tih dešavanja i otuda ih i stavljam ...

N acionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) pozvali su potrošače u Srbiji na trodnevni bojkot nekoliko najvećih lanaca hipermarketa: Maxi, Tempo, Merkator Roda i Idea, od 30. oktobra do 1. novembra . Razlozi su više nego jasni - imaju monopolsku poziciju i, umesto da međusobnom konkurencijom doprinesu snižavanju cena i, kakvom-takvom, povećanju kupovne moći osiromašenog stanovništva, oni, uglavnom, posluju po kartelskom sistemu, odnosno, kroz međusobni dogovor cene održavaju na sličnom nivou i tako potrošače drže u šaci. Pritom je kap koja je prepunila čašu bilo povećanje PDV-a sa 18% na 20% , što je ovim "veletrgovcima" pružilo dimnu zavesu pod kojom su svoje maloprodajne cene momentalno udesetostručili i, umesto za propisanih 2%, podigli ih odmah za 20% ?!  Reakcija države, koju vode stranke finasirane u velikoj meri od strane tajkuna iza ovih velikih lanaca bila je, po običaju, poražavajuće mlaka! Umesto da su ...

V iše neću da kupujem prvu pomoć za auto!  A ni alat i dizalicu, pride... Zar i po treći put?! Čemu? Ne vidim više svrhu... Dosta je bilo! Kada su mi, pre par meseci, lopovi prvi put obili gepek , bio sam zaista besan, očajan... pitao sam se šta mene briga za hapšenje pripadnika "Zemunskog klana", saradnika Darka Šarića i pronalaženje tamo nekih vrednih slika, laboratorija "skanka" i koječega drugog, ako ova naša vajna policija ne može da zaštiti ni onu najbedniju, elementarnu imovinu svojih građana?! Ovaj put sam samo slegnuo ramenima... i već vidim da ću se čitav dan osećati ko  popišan, još jednom suočen sa bolnom činjenicom gde i kako živimo...

P ristup internetu ima više od polovine domaćinstava u Srbiji, kaže statistika, a bezmalo 70 odsto građana svakodnevno koristi blagodeti neta. Svako za namenu koja mu je najmilija, razume se, od četovanja do pornografije i tek ponekad, nešto malo u obrazovne i informativne svrhe. Kako god, neka ga svako koristi kako ho će! Međutim, zašto dolazi do izrazite disproporcije kada se broj deklarisanih korisnika uporedi sa brojem stvarnih, zvaničnih, onih koji za to plaćaju i pretplatu nekom od tridesetak licenciranih operatera u Srbiji? Jednostavno, dok jedni od internet opreme imaju kompjuter, iznajmljeni modem i mesečni račun od minimalno cca 1.300 dinara, drugi od opreme imaju leptop sa ugrađenim wireless resiverom i - KOMŠIJU!

V iše od milijardu evra iznosi dug koji „Elektroprivreda Srbije“ i JP „Srbijagas“ neuspešno potražuju od korisnika svojih usluga! Dalja analiza govori da bi se samo od dugova EPS-u mogla napokon izgraditi famozna Termoelektrana „Kolubara B“, umesto što se za to traže strani investitori. A pošto slična analogija važi u drugim privrednim granama, ispada da para ima, samo što ih treba naplatiti i potom pošteno usmeriti tamo gde su najpotrebnije i gde će se investicije najbrže vratiti. Međutim, pošto naplata tapka u mestu, a i ono malo što pretekne se sumnjivo odliva – para nema, a mi smo tu gde jesmo! Tačnije, sve je gore jer su se dugovi u odnosu na prošlu godinu gotovo udvostručili...

( Iz Arhive ) Baš nešto s, ispostaviće se opravdanim, podozrenjem poslednjih meseci posmatram realizaciju biznis plana nekog lokalnog obućara. Čoveku posao bukvalno cveta! I ništa mi ne bi bilo jasno da nisam pogledao veb sajt neke od ovih naših dičnih velikih partija i slučajno spazio obućarevu firmu među najrespektabilnijim stranačkim finansijerima?! I tu padne računica: 2+2=4 i logičan zaključak – kapa dole majstor cipeliću! Pa kako mu i ne bi krenulo kad su ovi njegovi sad na vlasti, pa je i red da mu se oduže za unosne priloge tokom kampanje.           Doduše, nešto me sad tu kopka. Da vlast valja, narod bi valjda imao onaj bolji standard iz predizbornih kampanja, pa bi ljudi kupovali nove cipele, ’mesto da krpe stare? Ali dugovi su dugovi, naročito prema stranačkim finasijerima, i red je da se vrate! Sreća naša da domaće partije dotiraju ti pilićari, jer šta bi tek bilo da su im s lovom za one luks kampanje uleteli nezajažl...

( Iz arhive ) Hoće opštenarodni poslanici, navodno, da uštede državi trošak koji joj iz dana u dan prave! Da se, po uzoru na svoje kolege iz okruženja, malo prorede i smanje svoj broj na razumniju i veličini države primereniju meru; pritom shodnu i kvalitetu i obimu posla koji obavljaju. Malo demagoški hoće, al’ nekako mnogo više realno neće?!           Ideja se stidljivo pojavila, ali je odmah dočekana na zarđali nož onih koje tretira i koji će sada dati sve od sebe da nas uvere kako nije isto kada za neku genijalnu zakonsku ideju (koja u praksi verovatno ionako neće zaživeti), shodno partijskom diktatu kome se klanjaju, ručice združeno digne 60 deputata ili samo njih, recimo, 30. Jer, bože moj, kada bi ih bilo bezmalo duplo manje u tom domu od ugleda i respekta, valja taj njihov doprinos našoj dobrobiti ne bi imao toliko blagotvorani uticaj. Valjda bi tada zakoni bili slabiji, šta li?! A i, kažu, da manji broj poslanika ne bi pra...