(S)misao društvene lobotomije

K ako vidim, "slučaj himna" se ne stišava! Pa naravno, što bi se građani bavili time koliko im sunovrat dinara spram evra diže cene namirnica koje su i dosad s mukom kupovali i zašto bi iko postavio pitanje o istinskim razlozima za odugovlačenje formiranja Vlade u zemlji koja će se, ako ovako nastavi, brzo pridružiti sopstvenoj valuti u istom ambisu... Pažljivo sam vas slušao i čitao minulih dana dok ste raspravljali o ovoj temi, u medijima, na društvenim mrežama, po blogovima, čak i među pijačnim tezgama i u redu u pošti. Bilo bi lepo da sada poslušate i vi mene iako se ne morate složiti s onim što sam napisao ali bi za sve nas bilo veoma značajno da uvidite i uvažite razloge zbog kojih mislim to što mislim. Za početak, ja podržavam odluku selektora Siniše Mihajlovića da iz tima udalji Adema Ljajića. Eto, rekao sam, a sad hajde da to razjasnimo... Ova priča ima bar dva aspekta - fudbalski i politički. Prvi je, bar po meni, nesporno jasan - novi selektor i njegova pr...

J a 6. maja neću izaći da glasam na #izbori2012 , a vi? Gledam svu tu predizbornu euforiju već mesec dana na tv-u, internetu, čitam o najnovijim podvizima ovih ili onih, levih ili desnih, centralizovanih ili potpuno dekoncentrisanih političara u dnevnim novinama... i pitam se kog mi vraga služe sive ćelije ako ću iznova da padnem na sve te prazne priče i bilo kome od njih zaokružim ime na glasačkom listiću?! Ne, zaista nemam nameru da izađem na biralište, čak ni da poništim listić da, kako neki kažu, ne bi pao u ruke "neprijatelju". Čijem? Mom?! Niko od njih nije moj neprijatelj ali mi jednako nisu ni prijatelji. Ne, čak ni toliko svog vremena ne želim da im posvetim! A evo i zašto...

V iše neću da kupujem prvu pomoć za auto!  A ni alat i dizalicu, pride... Zar i po treći put?! Čemu? Ne vidim više svrhu... Dosta je bilo! Kada su mi, pre par meseci, lopovi prvi put obili gepek , bio sam zaista besan, očajan... pitao sam se šta mene briga za hapšenje pripadnika "Zemunskog klana", saradnika Darka Šarića i pronalaženje tamo nekih vrednih slika, laboratorija "skanka" i koječega drugog, ako ova naša vajna policija ne može da zaštiti ni onu najbedniju, elementarnu imovinu svojih građana?! Ovaj put sam samo slegnuo ramenima... i već vidim da ću se čitav dan osećati ko  popišan, još jednom suočen sa bolnom činjenicom gde i kako živimo...

Š ta je Ustav Srbije?  Moneta za potkusurivanje kad kome i na koji način odgovara?! Knjižica za podmetnuti pod monitor ili nisku stolicu ili, možda, rasklimanu, staru policu na kojoj se nalazi TV odakle, u slici i reči, dopire najnovija predizborna poruka?!  Ili je, eventualno, Ustav pisan i poslednji put s onakom mukom i kroz iglene uši teskobne većine usvajan da bi se u njegove stranice uvijale jabuke, pravili fišeci za semenke ili motale cigare od duvana sumnjivog kvaliteta?!  A možemo i ovako... Čije je Kosovo? Srpsko?! Srce Srbije?! Onaj neraskidivi, prapostojbinski deo srpskog naciona i duhovna svetinja, kojoj treba podrediti sve, počevši od sumnjive prošlosti, preko sumorne sadašnjosti, pa sve do izvesno mračne budućnosti? Iliti, moderno rečeno, fusnota* iz Preambule aktuelnog Ustava Srbije iz 2006, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije...   Dakle, ako vas neko pita zašto je Kosovo deo Srbije , odgovor je zato što tak...

Foto by: Bojana Marković Z animljiva se rasprava povela na društvenim mrežama oko ove fotografije objavljene na Facebook fan page-u Lobotomije , podelivši domaću on line zajednicu na one koji su u njoj videli oličenje besmislenosti poteza države i one koji u tome nisu videli ništa loše ili makar ne lošije od uobičajenog. Pa, krenimo redom... Osim što su joj neki delovi potpuno okovani snegom i ledom, dovodeći do očaja sirotog predsednika opštine Sjenica  i odnevši do ovog trenutka već 20 potvrđenih žrtava, Srbija je danima u nezavidnoj energetskoj situaciji; zbog čega se već nedelju dana apeluje na štednju struje. U protivnom, zna se - slede restrikcije, na koje smo očigledno već pomalo zaboravili, uljuljkani u privid nešto boljeg života tokom poslednje decenije...

#onokad ti i gradski autobus okrene leđa... Pre petnaestak minuta sam kod novosadske Železničke stanice pritrčao gradskom autobusu na liniji 4, prekasno shvativši da vozač još ne namerava da krene. Prvo sam kod zatvorenih srednjih vrata bezmalo naleteo na čoveka u invalidskim kolicima , da bih se na prednjim vratima susreo sa redom od pet-šest ljudi ispred mene, koji su jedan po jedan kupovali kartu. Srednja vrata su i dalje bila zatvorena, niko ništa nije pominjao ...

" N a Facebook-u smo prijatelji sa ljudima sa kojima smo išli u školu, a na Twitter-u drugujemo sa onima s kojima bismo voleli da smo išli u školu... ". Koliko puta ste do sada čuli ovu rečenicu, i li nešto slično ali sa jednakom poentom? Lično je čuh poprilično često. Prvo od onih, takozvanih, uticajnijih tviteraša ili makar ljudi od respektabilnog staža na TW, bilo da su od mentalnog kova koji se duva brojnošću svoje trabantske pastve ili na to samo šeretski odmahuju rukom; ostavši ljudi kakvi su bili i pre te varljive "uticajnosti"... Uzgred, ako sam ikada i znao, negde usput sam zaboravio ko je prvobitni tvorac ove mudrosti. Međutim, ono što me sada zanima je da li ona danas uopšte još važi ili su je vreme i praktična primena potrošile , kao i toliko toga drugog...