(S)misao društvene lobotomije

Photo by: Žarko Ptiček K ada je mala Tijana Ognjanović umirala, "lečili" smo je dobrovoljnim SMS porukama građana, kad su poplave potopile pola Srbije, vodu smo iz kuća izbacivali dobrovoljnim SMS porukama građana... ali zato kada treba još malo uglancati mermer velelepnog Hrama Svetog Save na Vračaru, spremno uskače država da pomogne?! Kako? Tako što vam na svaku pošiljku koju šaljete JP "Pošta Srbije" prisilno naplati dodatnih 10 dinara za izgradnju Hrama ! Da li je ovo opciono, pitaju li vas u pošti želite li da donirate novac u tu svrhu? Jok! Jednostavno vam na formular rukom našaraju još i pomenutu cifru i to je to, ako nećeš, a ti lepo bato sam ponesi pismo na odredište jer bez prigodne žrtve najmasovnijoj veri ove naše, navodno, sekularne države, vrli poštar ti ga nositi neće...

V iše neću da kupujem prvu pomoć za auto!  A ni alat i dizalicu, pride... Zar i po treći put?! Čemu? Ne vidim više svrhu... Dosta je bilo! Kada su mi, pre par meseci, lopovi prvi put obili gepek , bio sam zaista besan, očajan... pitao sam se šta mene briga za hapšenje pripadnika "Zemunskog klana", saradnika Darka Šarića i pronalaženje tamo nekih vrednih slika, laboratorija "skanka" i koječega drugog, ako ova naša vajna policija ne može da zaštiti ni onu najbedniju, elementarnu imovinu svojih građana?! Ovaj put sam samo slegnuo ramenima... i već vidim da ću se čitav dan osećati ko  popišan, još jednom suočen sa bolnom činjenicom gde i kako živimo...

( Iz Arhive ) I zvesno pravno lice na čelu FSS-a, po imenu Tomislav Karadžić, amaterski mućka bocu vrhunskog šampanjca. Nešto ove skupe tekućine se posledično prolilo po podu, ali to će već posle da sredi neka tetkica za platu od cca 20.000 din. (bruto). Dotad pomalo nezainteresovano fizičko lice, izvesni Boris Tadić, spretno prepoznaje pravi trenutak i prvi prinosi čašu, a pomenuti Karadžić, samo ovaj put u formi jednako fizičkog lica, dobro zna kome se prvom sipa i nazdravlja ako ’ o ćeš da napreduješ u službi; bez obzira što je bog prvo sebi stvorio bradu…

( Iz arhive ) Hoće opštenarodni poslanici, navodno, da uštede državi trošak koji joj iz dana u dan prave! Da se, po uzoru na svoje kolege iz okruženja, malo prorede i smanje svoj broj na razumniju i veličini države primereniju meru; pritom shodnu i kvalitetu i obimu posla koji obavljaju. Malo demagoški hoće, al’ nekako mnogo više realno neće?!           Ideja se stidljivo pojavila, ali je odmah dočekana na zarđali nož onih koje tretira i koji će sada dati sve od sebe da nas uvere kako nije isto kada za neku genijalnu zakonsku ideju (koja u praksi verovatno ionako neće zaživeti), shodno partijskom diktatu kome se klanjaju, ručice združeno digne 60 deputata ili samo njih, recimo, 30. Jer, bože moj, kada bi ih bilo bezmalo duplo manje u tom domu od ugleda i respekta, valja taj njihov doprinos našoj dobrobiti ne bi imao toliko blagotvorani uticaj. Valjda bi tada zakoni bili slabiji, šta li?! A i, kažu, da manji broj poslanika ne bi pra...