(S)misao društvene lobotomije

P re neki dan sarkastično tvitnuh " Kad god vidim Đilasa, setim se one stare narodne: Ko dobije na mostu, izgubi na izborima... " . Tvit je prošao poražavajuće neshvaćeno, valjda nam je kratko pamćenje, šta li... ali je makar mene podstakao da napokon napišem ono što odavno odlažem a i dalje smatram da se jednom, negde, napokon mora reći. Nisam hteo pred izbore jer mi nije padalo na pamet da favorizujem nijedan od dva najveća politička bloka među Srbima 21. veka, nisam to uradio ni neposredno nakon izbora da ne bih na pravdi boga dobio etiketu likovanja nad pobedom jednih i porazom drugih. Svejedno, ono što će mnogima zvučati kao najveća moguća blasfemija se jednom mora reći i za to ne postoji nežan način, koji će proći bez posledica: Najveći zločin protiv ovog naroda nije počinio Slobodan Milošević, nego Demokratska stranka! Zapravo, čitav taj postmiloševićevski, slavopetooktobarski DOS, ali demokrate su bile i ostale perjanica svih tih dešavanja i otuda ih i stavljam ...

N acionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) pozvali su potrošače u Srbiji na trodnevni bojkot nekoliko najvećih lanaca hipermarketa: Maxi, Tempo, Merkator Roda i Idea, od 30. oktobra do 1. novembra . Razlozi su više nego jasni - imaju monopolsku poziciju i, umesto da međusobnom konkurencijom doprinesu snižavanju cena i, kakvom-takvom, povećanju kupovne moći osiromašenog stanovništva, oni, uglavnom, posluju po kartelskom sistemu, odnosno, kroz međusobni dogovor cene održavaju na sličnom nivou i tako potrošače drže u šaci. Pritom je kap koja je prepunila čašu bilo povećanje PDV-a sa 18% na 20% , što je ovim "veletrgovcima" pružilo dimnu zavesu pod kojom su svoje maloprodajne cene momentalno udesetostručili i, umesto za propisanih 2%, podigli ih odmah za 20% ?!  Reakcija države, koju vode stranke finasirane u velikoj meri od strane tajkuna iza ovih velikih lanaca bila je, po običaju, poražavajuće mlaka! Umesto da su ...

Ovo je Sofija, taj "strašni pas" prema kojem novosadski komunalni policajci nisu pokazali ni trunku sažaljenja V olite li životinje? Imate li, recimo, psa, a pritom živite u Srbiji? Imate?! Zaista nemate sreće... licemerje kojim ova država obasipa većinu svojih građana tako ćete često morati da otrpite u stereo tehnici... i za sebe i za voljeno četvoronožno biće. Evo vam dva primera, dva događaja u istom danu, u istom gradu i sa potpuno različitim posledicama, pa sami izvucite sopstvene zaključke... Scena prva: U centru Novog Sada srećem mladića i devojku sa svojim četvoronožnim zverima na povocima. On u jednoj ruci vodi staforda, a u drugoj pitbul terijera, dok ona šeta dva pitbula. Pritom nijedan od ovih pasa koji se smatraju opasnima nema korpu ! I dok je momak krupan i nabildovan, devojka deluje slabašno u poređenju sa psima koje šeta i kao da su šanse da ih zadrži ako in nešto razjari ravne nuli... Očigledno nisam jedini koji to uviđa i ljudi im se sklanjaju sa...

S tvarno sam nameravao da prećutim slučaj Cecinog kućnog pritvora. Obuzdavao sam se svim silama, čak i kada mi je zaigrao očni živac zbog konstatacije da je nagodba pobeda Tužilaštva ! Mislim, kome je još čudno da u ovoj zemlji neki mogu nekažnjeno da rade šta hoće?! Na uštrb svih ostalih, razme se! Kao i to da je svaki naredni spektakl koji nam prirede još bahatiji od prethodnog. Ali nisam uspeo! Svako ima svoju a moja tačka ključanja bila je vest da će madam Ražnatović podići kredit, kako bi državi uplatila tih famoznih 1,5 miliona evra; za koliko se sa konobarima Vladine kuhinje nagodila da, uz neskriveno uvažavanje njenog umetničkog doprinosa srpskoj kulturi, iznosi gospođin kafanski tačun! Baš tako - običan KAFANSKI RAČUN, jer ova, još jedna u nizu, državnih baljezgarija kojoj nemo svedočimo već tri dana ni ne liči ni na šta drugo nego na loš kafanski šou. I to iz nekog od onih vonjavih krajputaških objekata na Ibarskoj magistrali, poput onih gde je uvažena gospoja (tada...

V iše od milijardu evra iznosi dug koji „Elektroprivreda Srbije“ i JP „Srbijagas“ neuspešno potražuju od korisnika svojih usluga! Dalja analiza govori da bi se samo od dugova EPS-u mogla napokon izgraditi famozna Termoelektrana „Kolubara B“, umesto što se za to traže strani investitori. A pošto slična analogija važi u drugim privrednim granama, ispada da para ima, samo što ih treba naplatiti i potom pošteno usmeriti tamo gde su najpotrebnije i gde će se investicije najbrže vratiti. Međutim, pošto naplata tapka u mestu, a i ono malo što pretekne se sumnjivo odliva – para nema, a mi smo tu gde jesmo! Tačnije, sve je gore jer su se dugovi u odnosu na prošlu godinu gotovo udvostručili...

( Iz Arhive ) I zvesno pravno lice na čelu FSS-a, po imenu Tomislav Karadžić, amaterski mućka bocu vrhunskog šampanjca. Nešto ove skupe tekućine se posledično prolilo po podu, ali to će već posle da sredi neka tetkica za platu od cca 20.000 din. (bruto). Dotad pomalo nezainteresovano fizičko lice, izvesni Boris Tadić, spretno prepoznaje pravi trenutak i prvi prinosi čašu, a pomenuti Karadžić, samo ovaj put u formi jednako fizičkog lica, dobro zna kome se prvom sipa i nazdravlja ako ’ o ćeš da napreduješ u službi; bez obzira što je bog prvo sebi stvorio bradu…

( Iz Arhive ) K’ vragu i SEKA!           Taman dođeš na vlast, obećavši prethodno rulji niz neostvarivih bajki, kad ono, umesto da zasluženo uživaš u blagodetima na vrhu društvene piramide, Ameri izmisle nekakvu globalnu krizu koja se, gle čuda, prelije i na nešto manje globalnu Srbijicu; te sad mora da se štedi?! Izem ti sreću!           Ali ne bi Srbija bila to što jeste da se ovde i s tim ne odugovlači. Mi za sve imamo vremena, pa tako i za nalaženje izlaza iz krize i, kako stvari stoje, epohalno rešenje ćemo otkriti tek onda kada ostatak sveta tu priču već uveliko premesti u istorijske čitanke. No, dok smanjenje rekordno preobimne i trome državne aministracije kod nas čak i u uslovima najgore krize može da čeka, povećanje akciza ne može. Tako ćemo konstantno odlivanje para na održavanje koalicione idile na vrhu peglati novim nametima na benzin, mobilne telefone i slične “luksuze”...

( Iz Arhive ) Koliko košta ljudski integritet, koja je cena privatnosti ovih dana? Da se ne razumemo pogrešno, ljudi se i dalje skrivaju od javnosti u svojim prljavim i pikantnim rabotama, još ih ljubomorno čuvaju od najmilijih! Ali izgleda da više ne nameravaju da ih romantično ponesu kao pokrov na večni kaput od hrastovine, već postaje sve slađe da ih, kad kucne pravi čas, dobro unovče i ugrabili svojih pet minuta prestižno kratkotraje televizijske slave?! Da, blamaža na otvorenoj sceni je dobila svoju cenu, svoju publiku željnu krvi i svoje učesnike; koji, što je najbizarnije, ne mogu da dočekaju da dođu na red i pokažu svima koliko zapanjujuće nisko mogu da se spuste... Na opšte perverzno oduševljenje, razume se! Uzmimo za primer izvesnog Miodraga M. od milošte zvanog Miša, koji je izgleda mislio da bi bilo so cool da upravo on bude prvi u Srba koji će nam podariti trenutak svoje istine, iskamčene pod poligrafom u novom televizijskom spektaklu. Čovek lepo doš ’ o,...