(S)misao društvene lobotomije

N eki dan sam napokon ugrabio priliku da sednem u kola i sa devojkom malo pobegnem od gradske gužve u prekopotrebni mir i tišinu Fruške gore. I bez obzira što je šuma i dalje puna blata zbog kiše koja nas ovog proleća nije štedela, super nam je bilo, taman da malo napunimo baterije kako valja odmorivši i oči i uši i dušu i udahnemo pravi vazduh u pluća, ali nisam hteo da pišem o tome, nego onome što će uslediti na povratku...  Sedamo u kola s osmehom na licima, možda umorni fizički od šetnje ali psihički potpuno rasterećeni, stavljam ključ u kontakt i okrećem, verglanje ali motor ostaje nem?! Nemoguće!  Šta je sad?  Nepunih mesec dana ranije mi je majstor sređivao anlaser i kleo se da je uradio đavolski dobar posao, a akumulator bi trebalo da je ok. Pokušam ponovo i auto ovaj put upali bez problema, a ja samo slegnem ramenima, sasvim zadovoljan činjenicom da sam ipak jeftino prošao. Zasad... 

N acionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) i Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) pozvali su potrošače u Srbiji na trodnevni bojkot nekoliko najvećih lanaca hipermarketa: Maxi, Tempo, Merkator Roda i Idea, od 30. oktobra do 1. novembra . Razlozi su više nego jasni - imaju monopolsku poziciju i, umesto da međusobnom konkurencijom doprinesu snižavanju cena i, kakvom-takvom, povećanju kupovne moći osiromašenog stanovništva, oni, uglavnom, posluju po kartelskom sistemu, odnosno, kroz međusobni dogovor cene održavaju na sličnom nivou i tako potrošače drže u šaci. Pritom je kap koja je prepunila čašu bilo povećanje PDV-a sa 18% na 20% , što je ovim "veletrgovcima" pružilo dimnu zavesu pod kojom su svoje maloprodajne cene momentalno udesetostručili i, umesto za propisanih 2%, podigli ih odmah za 20% ?!  Reakcija države, koju vode stranke finasirane u velikoj meri od strane tajkuna iza ovih velikih lanaca bila je, po običaju, poražavajuće mlaka! Umesto da su ...

Ovo je Sofija, taj "strašni pas" prema kojem novosadski komunalni policajci nisu pokazali ni trunku sažaljenja V olite li životinje? Imate li, recimo, psa, a pritom živite u Srbiji? Imate?! Zaista nemate sreće... licemerje kojim ova država obasipa većinu svojih građana tako ćete često morati da otrpite u stereo tehnici... i za sebe i za voljeno četvoronožno biće. Evo vam dva primera, dva događaja u istom danu, u istom gradu i sa potpuno različitim posledicama, pa sami izvucite sopstvene zaključke... Scena prva: U centru Novog Sada srećem mladića i devojku sa svojim četvoronožnim zverima na povocima. On u jednoj ruci vodi staforda, a u drugoj pitbul terijera, dok ona šeta dva pitbula. Pritom nijedan od ovih pasa koji se smatraju opasnima nema korpu ! I dok je momak krupan i nabildovan, devojka deluje slabašno u poređenju sa psima koje šeta i kao da su šanse da ih zadrži ako in nešto razjari ravne nuli... Očigledno nisam jedini koji to uviđa i ljudi im se sklanjaju sa...

E XIT 2012 je bio i prošao. Neki su ga voleli više, neki manje; jedni slepo previđajući nedostatke i nepoštovanje svih tih divnih evropejskih ideja za koje se organizatori, tobože, zalažu, a drugi tražeći možda i dlaku u jajetu za doručak svakog člana EXIT tima ponaosob. Primetno je bilo da je  Petrovaradinsku tvrđavu ove godine pohodilo znatno manje i stranih i domaćih posetilaca festivala ali normalno je to, kriza je svuda pa eto, zamislite, i u Srbiji. A takođe je uočeno i da su pojedine javne ličnosti i novinari koji su ranije zdušno podržavali EXIT sada promenili ploču i odjednom počeli da ga napadaju i sa i bez argumenata . Valjda spram klime političkih mentora? Ali to je već neka druga priča... Elem, posle svakog velikog događaja je nekako red da se podvuče crta ali ne samo euforično spram sve te vrcajuće pozitivne energije tokom četiri dana jula, nego i ona finansijska koja, s obzirom na novac koji EXIT svake godine dobija od Srbije, Vojvodine i Novog Sada , s...

Photo via:  http://amater.blog.rs/blog/amater/fotografija/2008/07/19/exit-fest-2008   E XIT? Ne, hvala... Nije da ga zaista mrzim. Naprotiv, nisu me tako učili i ja, za razliku od većine ovih što su im puna usta tolerancije za sve pare a pritom mrze svakog ko drugačije misli i kaže (kleveće i laže), nisam u stanju da zaista mrzim. Nažalost, čak ni kada bi zaista trebalo... Ali sam itekako u stanju da budem iziritiran nepravdom i manipulacijama, lepim šarenim omotačima klasične mamipare, što bi bilo sasvim legitimno, da se pritom ne predstavlja kao neprofitno preduzeće koje, avaj, radi i sa teškim gubicima kako bi Srbiju svetu napokon pokazali u lepšem svetlu.  Svaka ga je vlast hvalila kao naš retki prozor u taj daleki svet, a svaka opozicija kritikovala kao perionicu ozbiljnih para ... sve dok i sama ne bi postala vlast i smesta ućutala, preuzimajući dobro zagrejane poluge prethodnika. A EXIT je rado bio svačija kurva ... i demokratama i perjanicama Čankovog ...

V iše neću da kupujem prvu pomoć za auto!  A ni alat i dizalicu, pride... Zar i po treći put?! Čemu? Ne vidim više svrhu... Dosta je bilo! Kada su mi, pre par meseci, lopovi prvi put obili gepek , bio sam zaista besan, očajan... pitao sam se šta mene briga za hapšenje pripadnika "Zemunskog klana", saradnika Darka Šarića i pronalaženje tamo nekih vrednih slika, laboratorija "skanka" i koječega drugog, ako ova naša vajna policija ne može da zaštiti ni onu najbedniju, elementarnu imovinu svojih građana?! Ovaj put sam samo slegnuo ramenima... i već vidim da ću se čitav dan osećati ko  popišan, još jednom suočen sa bolnom činjenicom gde i kako živimo...

Foto by: Bojana Marković Z animljiva se rasprava povela na društvenim mrežama oko ove fotografije objavljene na Facebook fan page-u Lobotomije , podelivši domaću on line zajednicu na one koji su u njoj videli oličenje besmislenosti poteza države i one koji u tome nisu videli ništa loše ili makar ne lošije od uobičajenog. Pa, krenimo redom... Osim što su joj neki delovi potpuno okovani snegom i ledom, dovodeći do očaja sirotog predsednika opštine Sjenica  i odnevši do ovog trenutka već 20 potvrđenih žrtava, Srbija je danima u nezavidnoj energetskoj situaciji; zbog čega se već nedelju dana apeluje na štednju struje. U protivnom, zna se - slede restrikcije, na koje smo očigledno već pomalo zaboravili, uljuljkani u privid nešto boljeg života tokom poslednje decenije...

#onokad ti i gradski autobus okrene leđa... Pre petnaestak minuta sam kod novosadske Železničke stanice pritrčao gradskom autobusu na liniji 4, prekasno shvativši da vozač još ne namerava da krene. Prvo sam kod zatvorenih srednjih vrata bezmalo naleteo na čoveka u invalidskim kolicima , da bih se na prednjim vratima susreo sa redom od pet-šest ljudi ispred mene, koji su jedan po jedan kupovali kartu. Srednja vrata su i dalje bila zatvorena, niko ništa nije pominjao ...

R egioni ujedinite se, "našu" Maju vaskrsnite! Čuveni kalendar drevnih Maja završava svoj ciklus 12.12.2012, što su mnogi shvatili kao nepobitni datum smaka sveta. Međutim, tek da bude po njegovom, izvesni Mlađan se potrudio da ovo malo predupredi i da MAJAnsko brojanje resetuje dve godine ranije, 29.10.2010. kada će i zvanično presvući klubske boje "naše" Maje (Gojković) i premestiti je iz kutije za nevoljene igračke u pročelje staklene vitrine. Mnogo pre nego što su se i najveći optimisti iz njenog okruženja nadali... Copyright by: Hugo Novi Sad ponovo na MAJAnskom žrtveniku, reći će neki brzopleti dušebrižnici. Ko zna, u demokratiji je i to moguće... Ali emocije su luksuz građana, onih koji glasaju... a politika je, očigledno, ipak nešto drugo. Tu sve može i ko zna ko će se sve još tek ljubiti sa Majom. Uostalom, kad se već vole Boris i Ivica ili Oli i Toma, što bismo emocije uskraćivali Maji i Mlađanu? A mi ćemo, razume se, voleti sve njih, zajedn...