(S)misao društvene lobotomije

E XIT 2012 je bio i prošao. Neki su ga voleli više, neki manje; jedni slepo previđajući nedostatke i nepoštovanje svih tih divnih evropejskih ideja za koje se organizatori, tobože, zalažu, a drugi tražeći možda i dlaku u jajetu za doručak svakog člana EXIT tima ponaosob. Primetno je bilo da je  Petrovaradinsku tvrđavu ove godine pohodilo znatno manje i stranih i domaćih posetilaca festivala ali normalno je to, kriza je svuda pa eto, zamislite, i u Srbiji. A takođe je uočeno i da su pojedine javne ličnosti i novinari koji su ranije zdušno podržavali EXIT sada promenili ploču i odjednom počeli da ga napadaju i sa i bez argumenata . Valjda spram klime političkih mentora? Ali to je već neka druga priča... Elem, posle svakog velikog događaja je nekako red da se podvuče crta ali ne samo euforično spram sve te vrcajuće pozitivne energije tokom četiri dana jula, nego i ona finansijska koja, s obzirom na novac koji EXIT svake godine dobija od Srbije, Vojvodine i Novog Sada , s...

Photo via:  http://amater.blog.rs/blog/amater/fotografija/2008/07/19/exit-fest-2008   E XIT? Ne, hvala... Nije da ga zaista mrzim. Naprotiv, nisu me tako učili i ja, za razliku od većine ovih što su im puna usta tolerancije za sve pare a pritom mrze svakog ko drugačije misli i kaže (kleveće i laže), nisam u stanju da zaista mrzim. Nažalost, čak ni kada bi zaista trebalo... Ali sam itekako u stanju da budem iziritiran nepravdom i manipulacijama, lepim šarenim omotačima klasične mamipare, što bi bilo sasvim legitimno, da se pritom ne predstavlja kao neprofitno preduzeće koje, avaj, radi i sa teškim gubicima kako bi Srbiju svetu napokon pokazali u lepšem svetlu.  Svaka ga je vlast hvalila kao naš retki prozor u taj daleki svet, a svaka opozicija kritikovala kao perionicu ozbiljnih para ... sve dok i sama ne bi postala vlast i smesta ućutala, preuzimajući dobro zagrejane poluge prethodnika. A EXIT je rado bio svačija kurva ... i demokratama i perjanicama Čankovog ...

" S kidaj tu ružnu profil fotku, to nisi ti!", bio je jedan od kometara koje sam prethodnih dana dobijao zbog svog pomalo neobičnog ali veoma ličnog avatara na #Twitter-u . Da me vlasnici ovakvih komenara ne shvate pogrešno, nisam ih shvatio kao nedobronamerne , ali mi ovo deluje kao odličan šlagvort za sve glasnije ogorčenje mnogih ljudi na TW zbog činjenice da omiljena društvena mreža sve više počinje da im liči na omrznuti im #Facebook . Konkretno, nakon sve zamornijeg talasa onih kojima je TW služio za virtuelnu onaniju i rečnik prekaljenih prostitutki, koje, dok maštaju o jednom polnom organu, onaj drugi ne vade iz usta, ovu društvenu mrežu sada sve napadnije zaposedaju upravo žene kakve su takvi, tobože sarkastični, tvitovi i prizivali. I TW se sada, na naše oči, sve više pretvara u herbarijum fotografija zanimljivih izdanaka prirode, koje izgleda ništa na svetu ne vole više od toga da napuće usne i istresu sise na izvolte pred ogledalom u WC-u neke seoske folkotek...

N a ovu, kako vidim, neumiruće očaravajuću, temu #uticaj-a na društvenim mrežama ću, za promenu, biti kratak... Vremena su smutna, reče neki pesnik, a u takvim vremenima se uticaj pre može nazvati #smuticaj, lov u mutnom za račun ovog ili onog gazde i to ne sportskom pecaljkom, nego povećom mrežom za somove! Čast retkim izuzecima bez niskih pobuda, razume se... ali s akcentom na ono "retkim"...

K ako vidim, "slučaj himna" se ne stišava! Pa naravno, što bi se građani bavili time koliko im sunovrat dinara spram evra diže cene namirnica koje su i dosad s mukom kupovali i zašto bi iko postavio pitanje o istinskim razlozima za odugovlačenje formiranja Vlade u zemlji koja će se, ako ovako nastavi, brzo pridružiti sopstvenoj valuti u istom ambisu... Pažljivo sam vas slušao i čitao minulih dana dok ste raspravljali o ovoj temi, u medijima, na društvenim mrežama, po blogovima, čak i među pijačnim tezgama i u redu u pošti. Bilo bi lepo da sada poslušate i vi mene iako se ne morate složiti s onim što sam napisao ali bi za sve nas bilo veoma značajno da uvidite i uvažite razloge zbog kojih mislim to što mislim. Za početak, ja podržavam odluku selektora Siniše Mihajlovića da iz tima udalji Adema Ljajića. Eto, rekao sam, a sad hajde da to razjasnimo... Ova priča ima bar dva aspekta - fudbalski i politički. Prvi je, bar po meni, nesporno jasan - novi selektor i njegova pr...

J a 6. maja neću izaći da glasam na #izbori2012 , a vi? Gledam svu tu predizbornu euforiju već mesec dana na tv-u, internetu, čitam o najnovijim podvizima ovih ili onih, levih ili desnih, centralizovanih ili potpuno dekoncentrisanih političara u dnevnim novinama... i pitam se kog mi vraga služe sive ćelije ako ću iznova da padnem na sve te prazne priče i bilo kome od njih zaokružim ime na glasačkom listiću?! Ne, zaista nemam nameru da izađem na biralište, čak ni da poništim listić da, kako neki kažu, ne bi pao u ruke "neprijatelju". Čijem? Mom?! Niko od njih nije moj neprijatelj ali mi jednako nisu ni prijatelji. Ne, čak ni toliko svog vremena ne želim da im posvetim! A evo i zašto...

V iše neću da kupujem prvu pomoć za auto!  A ni alat i dizalicu, pride... Zar i po treći put?! Čemu? Ne vidim više svrhu... Dosta je bilo! Kada su mi, pre par meseci, lopovi prvi put obili gepek , bio sam zaista besan, očajan... pitao sam se šta mene briga za hapšenje pripadnika "Zemunskog klana", saradnika Darka Šarića i pronalaženje tamo nekih vrednih slika, laboratorija "skanka" i koječega drugog, ako ova naša vajna policija ne može da zaštiti ni onu najbedniju, elementarnu imovinu svojih građana?! Ovaj put sam samo slegnuo ramenima... i već vidim da ću se čitav dan osećati ko  popišan, još jednom suočen sa bolnom činjenicom gde i kako živimo...