(S)misao društvene lobotomije

Photo: Tanjug P rošla je decenija otkako Zoran Đinđić nije sa nama.  Sutradan, r etrospektiva.  Šta smo juče radili? Malo smo tugovali, malo smo se trudili da makar jednog dana u godini budemo nešto pristojniji i društveno korisniji nego inače, da makar pokušamo da učinimo nešto sa svojim životom ili obećamo sebi da od sutra sigurno okrećemo novi list.  Naravno, ponovo je prevladala patetika i društvene mreže su opet bile okićene profil fotografijama pokojnog premijera, kojima su ljudi zamenjivali svoje. Kriza identiteta za jedan dan, a već sutradan će život nastaviti po starom, jednako zaludnim životom, dok ga se, tamo negde početkom marta 2014, ponovo ne sete , na isti beskoristan način... 

I dok su novosadski odbornici jalovo lomili koplja oko povratka ex radikalne i ex narodne, a sada jedinstveno regionalne Maje Gojković u gradsku vlast, njihov kolega sa najviše instance - republički poslanik LDP-a Slobodan Maraš , svratio je u popodnevnim časovima na osveženje do limanske kafane "Pivarijum". Samo po sebi, ovo ne bi bilo naročito sporno, da se tamo nije dovezao "hjundai" džipom na priloženoj fotografiji. Valjda svojim, ko će to znati u vreme tranzicije? Ipak, ni to ne bi bila neka naročita vest da džip nije parkirao usred letnje bašte pomenute kafane, za šta je, pored same "genijalne" ideje kao inicijalne kapisle, neophodno četvorotočkašem preći preko redovnog PARKINGA (i to, ako me sećanje ne vara, nekim čudom besplatnog), te trotoara (znate onaj nanos asfalta kojim se po defaultu kreću pešaci?). I nikom ništa, naravno, čak i nakon što su na istovetno osveženje svratili članovi policijske patrole...