Sedi jedan, prvi ministre

(Iz Arhive)

Uleteo pre neki dan, furiozno i bez najave, izvesni Vladimir u jedan od najvećih moskovskih supermarketa. Kasirke u predorgazmičkoj ekstazi, poslovođa bled ko krpa, a direktor se preznojava dok prim ministar vascele Rusije dovitljivo konstatuje kako su im kobasice za ča 52 odsto, a piletina više nego duplo skuplja od proizvodne cene! Kako je tako nešto uopšte moguće, kako ih nije sramota da tako bezobrazno deru kožu s leđa napaćenih, novokapitalističkih Baćuški?! Pita se, nesumnjivo, i dan danas izvesni Vladimir, inače veoma naivan čovek po prirodi, što je nezaobilazna osobina nekoga ko želi da dogura do njegovog položaja i moći. No, obećano mu je promptno smanjenje cena! Jer, kako je epohalno konstatovao, mora da se pronađe bolja ravnoteža između proizvođača, maloprodaje i potrošača i jedino tako će se postići usklađeno društvo kome izvesni Vladimir teži, vozeći se u svojoj besnoj limuzini, dok šofer vešto izbegava sirotinjske krajeve u kojima pučanstvo grize koru buđavog leba od prošle nedelje...

I onda gledaj lafčino! Vidiš šta ti je borba protiv SEKe na delu! Pomalo naivno? Tek donekle. Jeftin marketingški trik za narod vazda željan hleba i igara? Da, svakako…

Samo što kod nas nema čak ni tih, makar dva – tri dana opipljivih, trikova. Naši mađioničari na vlasti se bave nekom drugom vrstom magije. Uostalom, šta bi se desilo kada bi naš minister broj jedan (ne, ne Dačić) pokušao nešto slično? Klasična zamena identiteta, u najboljem slučaju. Premišljajući za svoj račun kako to sanke klize po betonu i gde li ih je ovaj uopšte parkirao, poslovođa našeg elitnog marketa bi izvesnom Mirku najljubaznije moguće pokušao da objasni da je na Severnom polu neko nesumnjivo pogrešno navio budilnik i da je poprilično uranio za Novu godinu, jedan Božić, drugi Božić, ili može biti Vidovdan (mislim, ko će više znati kad tačno u postkomunističkim zemljama Deda Mraz deci donosi poklone). A spuštanje cena? Mogu, eventualno, da ih spuste na niže delove rafova, kao blagotvorno umirujući psihološki efekat na njegovo veličanstvo potrošača. A da naš predsednik, premijer, ministri ili pak poneka inspekcija malo urgiraju i poguraju? Kod koga?! Kod vlasnika prodajnih lanaca i cele naše vajne privrede koji su ih onomad i doveli na vlast?! To bi bio dan…

Ne, kod nas je sve obrnuto proporcionalno razumu i bednoj plati, koja jedina tapka u mestu, i što je veća kriza – to su nam i cene progresivno dinamičnije?! Čudi me kako već nije skočila cena zaštitnih hirurških maski za lice, sada kada je svinjski grip i definitivno posetio Srbiju. Takve vratolomije su naš specijalitet! A za to vreme, prosečan građanin ni u najluđem snu ne može da napuni pođednako prosečnu potrošačku korpu, maloprodajne marže nekonstrolisano divljaju, a litar benzina na ovdašnjim pumpama dostiže prošlogodišnju najvišu zabeleženu cenu, iz vremena kada je, uzgred budi rečeno, i barel nafte bio najskuplji u istoriji. I nikom ništa, život ide dalje… Jeste, doduše, taj naš izvesni Mirko pre neki dan kritikovao strane banke koje posluju u Srbiji i zatežu nam i do sedam puta veće marže nego u svojim matičnim zemljama. Bankari su se malkice uvredili, ali se u suštini ništa nije promenilo, a svoje poslovanje, kao i obično, pravdaju time da je Srbija i dalje zemlja izuzetno visokog poslovnog rizika. A tako?! Pa šta onda uopšte tražite ovde? Idite lepo negde drugde, kad vam već ovde, navodno, ne valja, pa opušteno poslujte do mile volje! Vidite kako smo nezahvalni prema vašem lukretivnom reskiranju, tobože nama u korist…

Na kraju krajeva, šta uopšte očekivati u zemlji gde nekakvi vajni opozicioni lideri žarko žele da sruše aktuelnu vlast, a pritom nisu u stanju da ponude baš nikakav realan boljitak? Izvesni Vojislav, na pragu dogovora o lokalnoj koaliciji u Zemunu s izvesnim Tomislavom, izvukao je na sto famoznih pet principa: raspisivanje vanrednih izbora, referendum o NATO, nacionalno i ekonomski odgovorna vlada, dosledna politika po pitanju Kosova i protivljenje većoj autonomiji Vojvodine. Kako će to unaprediti kvalitet svakodnevnog života Zemunaca?! Baš nikako! Ali će ovi i sledeći put naivno na birališta…

Ali zato Vlada, umesto da konačno krene u ozbiljno kresanje bezobrazno grandioznog državnog aparata, namerava da uvede školsko ocenjivanje svojih ministara i činovnika?! Kao, jedinica je gubitak posla, dvojka je manja plata i degradacija na niže radno mesto… I ko će to da ocenjuje? Ko će pojedinim ministrima i inima dati zasluženog keca ko vrata?! Sedi jedan, gospodine prvi ministre! Uz ukor razrednog starešine i Vama i celoj Vašoj skladnoj odeljenskoj zajednici u Nemanjinoj…

Aleksa Grubeša