Virtualna istina i fekalije

(Iz Arhive)

Ne posrne li pod teškim bremenom tehnološkog napretka, Vlada Srbije će za manje od mesec dana održati prvu elektronsku, da ne kažem virtualnu, sednicu. Rovovska je to borba bila! Bukvalno sledeći onu narodnu da papir trpi sve, pa, valjda, i srbijanske ministre, pomenuti su se opirali koliko su mogli. Međutim, sada će morati da ih istrpi pripadajući im hard disk, s verom u snagu procesora koji, nadajmo se, neće prokuvati od silnog samopregornog rada ministarskog. Sve je spremno! Nečastivi je, ljubaznošću nekog od egzorcista iz SPC proteran iz đavoljih sokoćala u Nemanjinoj i gospoda ministri mogu da pristupe lep-topovima, što će ih ubuduće dužiti za sednice, umesto nekoliko kila listova hartije. Koje, uzgred, obično ni ne prelistaju čestito.

          Tako će nam posednici vlasti papir ubuduće koristiti samo u toaletu, na opravdanim pauzama ozbiljnih sastanaka. Ali onaj meki, u rolnama, od prave celuloze…

Što da ne? Parlamentarne sesije su nam već ionako odavno virtualne. I to bukvalno, ako je verovati tragikomičnom pokušaju izvesnog Aligrudića juniora da pruži svoj puni doprinos najsmešnijem kućnom (skupština je dom narodnih poslanika) videu. Smrtno razočaran ponašanjem poslanika i njihovom neodgovornošću prema prestižnoj instituciji koju predstavljaju, vrli poslanik koncentracionog DSS-a, oko koga se više ni mačke ne koncentrišu, je od ovog zdanja napravio potpuni cirkus, ušetavši se s kamerom. Doduše, najsmešnjiji video, po nekom elementarnom pravilu, zahteva smešne glumce kojih ovde nije bilo; te se moglo pomisliti da je čovek malkice promašio temu. Smatrajući to benignim dokumentovanjem poslaničkih dana za decu i unuke, kolege iz vladajuće većine su se ponašale onako kako se uvek i ponašaju – nikako. Pokvarenjaci čak nisu hteli ni da mu pomognu i makar protrče kroz kadar, već su se vešto skrivali ispod klupa, ostavljajući za sobom tek poslaničke kartice u odgovarajućim slotovima, valjda kako bi unuci makar po imenima znali s kim je snimatelj sarađivao.

Poslanika nigde, a u sali validan kvorum, glasanje u punom jeku?! Ma tu su oni negde, samo ne vole da se snimaju, što je tako osobeno skromnosti političara. Sigurno su samo trknuli po burek i jogurt. Pa neđe valjda štrajkovati glađu samo zato što su im dnevnice ukinute?! Šta treba da kolabiraju u skupštinskim skamijama, kako bi narod bio srećan a oni dokazali da zaista i rade ono za šta su debelo plaćeni? Ili da kartice nose vezane oko vrata, kao đaci prvaci ključeve od kuće, čak i kad skoknu da upotrebe koji listić onog mekog papira od celuloze?! Ma jok, opušteno gospodo deputati narodnog očaja. Sve dok ste na telefonski poziv udaljeni od parlamenta, dobro je i drago nam je zbog vas. Pa makar taj poziv zahtevao i roming uslugu mobilnog operatera, te poneki sulidi taksi račun, što su nam demokratske tekovine iz bliske prošlosti već demonstrirale…

I nikom ništa! Sem što je izvesni kamerman javno proglašen izvesno bezobraznim i društveno neodgovornim od strane vlasti. Pa jeste, fakat je to izveo kao naivni kamikaza i trebalo bi još mnogo da uči od G17 plus kako se po tom šablonu rušiv last. A naročito kako se, pre uzimanja kamere u ruke, lobira i obezbećuje podrška tajkuna, medija u njihovom posedu i samim tim i javnosti za ono što će im posle prikazati na snimku. Ovako je više ispao… hmmm… pa dobro, ostanimo pri kvalifikaciji naivan…

Mada je sada, kada su dame od renomea, istina nezabeleženo u stenogramu, počele da psuju izvesnog Velju (koji im na to odgovara probranim uljudnim rečima najšlifovanijeg lordovskog batlera, naviklog i na mnogo gore ophođenje gazde?!) u Srbiji stvarno sve postalo moguće. Šteta što tad borci za istinu i pravdu iz DSS-a ne ponesoše kamere! Ne jedi se Veljo. Pojesti govno odavno i nije neka psovka… a ni nepoznanica građanima, u stvaranju čijeg si tako živopisno fekalnog okruženja itekako i sam učestvovao…

Aleksa Grubeša