(S)misao društvene lobotomije

U bedljivo najviše građana Srbije smatra da je najbolje bilo u društvenom uređenju za koje se većina naših političkih partija trudi (doduše, samo načelno) da ga ostavi na smetlištu istorije – socijalizmu. Tako bar kaže čak 81 odsto ispitanika u istraživanju javnog mnenja "Kako građani Srbije vide tranziciju" koji su, od mogućih pet poena, svoj životni standard u vreme Titove Juge ocenilo jakom četvorkom. Međutim, ispada i da je onda stanovništvo famozne pravne naslednice pomenute Jugoslavije iskazalo zabrinjavajuću dozu mazohizma i poražavajuće sklonosti da joj bude gore, s obzirom da su ispitanici u okviru iste ankete većinski odgovarali da se, kada bi mogli da biraju, ne bi vraćali u taj period. Kako, zašto, u čemu je dragocena poenta vica?

V iše od milijardu evra iznosi dug koji „Elektroprivreda Srbije“ i JP „Srbijagas“ neuspešno potražuju od korisnika svojih usluga! Dalja analiza govori da bi se samo od dugova EPS-u mogla napokon izgraditi famozna Termoelektrana „Kolubara B“, umesto što se za to traže strani investitori. A pošto slična analogija važi u drugim privrednim granama, ispada da para ima, samo što ih treba naplatiti i potom pošteno usmeriti tamo gde su najpotrebnije i gde će se investicije najbrže vratiti. Međutim, pošto naplata tapka u mestu, a i ono malo što pretekne se sumnjivo odliva – para nema, a mi smo tu gde jesmo! Tačnije, sve je gore jer su se dugovi u odnosu na prošlu godinu gotovo udvostručili...

J oš se halabuka oko nesuđenog kosmonauta/kokoške Radiše Uroševića u UO "PTT Srbija" nije ni slegla, a Liga (dokazanih) socijaldemokrata Vojvodine se postarala da se iznova šokiramo stranačkim kadrovanjem unutar neprivatizovanih javnih dobara. Izvesni Tihomir Simić, zamrznut u salata stranci odbeglog Bogoljuba ko Volt Dizni, sada kao nestranački energetski expert biva vazdignut na čelo "Elektrovojvodine" maestralnim manevrom LSV-a?! Strujni udar, takoreći... Šok za sistem? Ma jok, ovaj sistem počiva na šokovima na koje smo oguglali, odavno prerastajućim u izlizani šablon našeg usuda... Demokrate su nam vratile Ivicu i Mrku, G17+ "našu Maju", a Liga majora Simića, za frendove od milošte Tiku... i tako u krug, dok se i najotpornijima ne zavrti u tintari i želudac ne dobije spasonosni signal da, što bi majorove uniformisane kolege rekle, stupi u dejstvo...

I dok su novosadski odbornici jalovo lomili koplja oko povratka ex radikalne i ex narodne, a sada jedinstveno regionalne Maje Gojković u gradsku vlast, njihov kolega sa najviše instance - republički poslanik LDP-a Slobodan Maraš , svratio je u popodnevnim časovima na osveženje do limanske kafane "Pivarijum". Samo po sebi, ovo ne bi bilo naročito sporno, da se tamo nije dovezao "hjundai" džipom na priloženoj fotografiji. Valjda svojim, ko će to znati u vreme tranzicije? Ipak, ni to ne bi bila neka naročita vest da džip nije parkirao usred letnje bašte pomenute kafane, za šta je, pored same "genijalne" ideje kao inicijalne kapisle, neophodno četvorotočkašem preći preko redovnog PARKINGA (i to, ako me sećanje ne vara, nekim čudom besplatnog), te trotoara (znate onaj nanos asfalta kojim se po defaultu kreću pešaci?). I nikom ništa, naravno, čak i nakon što su na istovetno osveženje svratili članovi policijske patrole...

R egioni ujedinite se, "našu" Maju vaskrsnite! Čuveni kalendar drevnih Maja završava svoj ciklus 12.12.2012, što su mnogi shvatili kao nepobitni datum smaka sveta. Međutim, tek da bude po njegovom, izvesni Mlađan se potrudio da ovo malo predupredi i da MAJAnsko brojanje resetuje dve godine ranije, 29.10.2010. kada će i zvanično presvući klubske boje "naše" Maje (Gojković) i premestiti je iz kutije za nevoljene igračke u pročelje staklene vitrine. Mnogo pre nego što su se i najveći optimisti iz njenog okruženja nadali... Copyright by: Hugo Novi Sad ponovo na MAJAnskom žrtveniku, reći će neki brzopleti dušebrižnici. Ko zna, u demokratiji je i to moguće... Ali emocije su luksuz građana, onih koji glasaju... a politika je, očigledno, ipak nešto drugo. Tu sve može i ko zna ko će se sve još tek ljubiti sa Majom. Uostalom, kad se već vole Boris i Ivica ili Oli i Toma, što bismo emocije uskraćivali Maji i Mlađanu? A mi ćemo, razume se, voleti sve njih, zajedn...

E vropa nam je, evo, takoreći iza ugla. E sad, to što su nama potrebne godine, da ne kažem decenije, za savladavanje običnog ćoška,već je pitanje za antropologe. Izdresirala je civilizacija toliku domaću marvu i svakolike narode i narodnosti, te će, valjda, ako bude dovoljno uporna i dosadna, jednom morati da trijumfuje i nad srbljem... Bilo da se radi o onima među nama koji se ističu ne baš hvale vrednim predvodništvom mase, ili običnim jedinkama s margine života, koje neophodnost raskida sa srednjovekovnim vrednostima i iskoraka u 21. vek uviđaju taman koliko i potrebu da makar ponekad operu noge. Izbegavanje i jednog i drugog vodi ka okupaciji gljivica, pa ti bato vidi šta ćeš...

( Iz Arhive ) I zvesno pravno lice na čelu FSS-a, po imenu Tomislav Karadžić, amaterski mućka bocu vrhunskog šampanjca. Nešto ove skupe tekućine se posledično prolilo po podu, ali to će već posle da sredi neka tetkica za platu od cca 20.000 din. (bruto). Dotad pomalo nezainteresovano fizičko lice, izvesni Boris Tadić, spretno prepoznaje pravi trenutak i prvi prinosi čašu, a pomenuti Karadžić, samo ovaj put u formi jednako fizičkog lica, dobro zna kome se prvom sipa i nazdravlja ako ’ o ćeš da napreduješ u službi; bez obzira što je bog prvo sebi stvorio bradu…