Tadićevo sunčanje u senci Palme

Dragan Marković Palma je po upravo preispitanoj narodskoj popularnosti trenutno potpuno izjednačen sa omiljenim predsednikom svih građana, a naročito demokratski osvešćenih građanki, Borisom Tadićem, Prvim svoga imena?! Pa dobro, možete li vi to da verujete? E, pa verujte jer upravo tako slove rezultati najnovijeg istraživanja popularnosti političara u Srbiji, koje je sprovela agencija "Ipsos Strategic Marketing" Srđana Bogosavljevića. Naravno, još se ni boja na malobrojnim odštampanim primercima nije čestito osušila, a i printer je, kažu, još topao. Drugim rečima, podaci još nigde nisu objavljeni a, imajući u vidu ko je naručilac i sa kakvim se, po svoj prilici neželjenim, rezultatima nepravedno suočio, ne bi me čudilo ni da zauvek ostanu u nekoj fioci za internu upotrebu; s ponekim tragom od suza na koricama...



Dakle, kada se saberu pozitivni i negativni poeni koje su im dali građani (i građanke, naravno), i Tadić i Marković su se zaustavili na po +23 boda. Naš šarmantni i logoreični el presidente sa u politici tako prestižnom osobinom da s puno reči ne kaže ništa sem poneke ofucane parole, protiv bezvratog Arkanovog tigra iz Jagodinu, ista meta i na kraju isto odstojanje. Lepotan s korenima čak u onom rustikalnom (kako beše?) Smriječnu, pred kojim svakoj klecaju kolena, protiv jagodinskog Cupidona, koji tu šansu, ne štedeći ljubavne strelice, daje manje srećnim građanima (i građankama); a o trošku sugrađana i poreskih obveznika koji su svoje partnere već pronašli, pa makar i nisu zadovoljni njima. I što bi sad bilo važno recimo to što pola Jagodine nema kanalizaciju? Ko te pita, brale! Akvapark je mnogo vidljiviji od tamo nekih cevi pod zemljom, čija je jedina namena da govna sprovedu sa jednog mesta na drugo, od tačke A do tačke B, gde će ponovo isplivati. A mi vrlo dobro znamo da naša govna ionako odlično plivaju i bez toga i da se još bolje protive struji logike i ostaju tu gde jesu, pokrivajući nas do nosa... Taman da smrdi dovoljno nesnosno da svakodnevno ide na živce, ali ne i i toliko da se napokon nešto preduzme...

 
Tako i EU može ovde da ulaže koliko god hoće u to naše, nikad doživljeno, jačanje demokratskih i administrativnih kapaciteta. Koga briga za sve te nevidljive milione, milijarde... kada je Azerbejdžanu, pametnim ulaganjem svega dva miliona u svima vidljivi Tašmajdanski park, pošlo za rukom da iz mesta ponese laskavu titulu Srbima bratskog naroda. I svi srećni i zadovoljni i sabraća Azerbejdžanci i mi, i vlast i narod, toliko da nikome ne smeta čak ni protivusluga u vidu spomenika Alijevu, njihovom znamenitom ocu nacije i živopisnom diktatoru. Dobro, biće tu i neke azerbejdžanske nafte ali o tom-potom...
A za to vreme se, kažu pitani građani, lep, lepši, viđu Borisa sunča u neočekivanoj Palminoj senci, verovatno baš tamo u bratskoj (sada i po obimu ekonomskog kriziranja) Grčkoj; gde simpatično Draganče obavlja svoje sociološke experimente muško-ženske kopulacije. Nikako muško-muške, razume se, pa makar to bilo i sto puta onako baš evropejski, što mu je u poslednje vreme nekako jako priraslo srcu...


Normalno, nesreća nikad ne dolazi sama i da u zlo doba šamara lepuškastom predsedniku bude dovoljno i za spremno, hrišćanski potureni drugi obraz, pobrinuo se Tomislav Nikolić, od milošte zvani "Izbor između EU i Kosova je kao da biram između dva sina". Ej, nezahvalni narode, nije vam bilo dovoljno što ste spojli samo naizgled nespojive i sad obojicu ljubite podjednakim žarom, nego ste ih još sjedinili na stepenici ispod one najviše, podižući na pijedastal još pomalo (beše od posta, je l'?) izgladnelog i u izbonim finišima večitog drugog vođu srpkih naprednjaka. O da, Tadić i Marković će, ko i naši vaterpolisti, morati da se zadovolje samo srebrnom medaljom i zahvalnicom na kojoj piše "Hvala što ste učestvovali", jer je pobedničko postolje pripalo danas najmrskijem Šešeljevom kumu. Nije za mnogo, tugaljivi Toma je, kada su mu odbili ponešto i dalje nepodnošljivih negacija, dobio +25 poena, ali taman dovoljno da s osmehom na licu iščekuje izborno preslišavanje amorfnih narodnih masa predstojećeg aprila.


Ako vas interesuje ko je treći, u pitanju je aktuelni gradonačelnik Beograda i suvlasnik dobrog dela današnje medjske stvarnosti u Srbiji - Dragan Đilas, koji je ocenjen sa +20 i čija bronza, po nekima, sija kao zlato. Siguran sam da će mnogima biti iznenađenje (polaritet istog ne bih da komentarišem) da je mali do pobedničkog postolja Vuk Jeremić, sa tek neznatno nižih +18 bodova. Nažalost, twitteraška zajednica se ni ovaj put nije mnogo pitala, tako da ipak nije u pitanju @notVookJeremic nego, valjda, onaj pravi, kome ni u snu ne bi palo na pamet da tweeta onakve "skaradnosti" kao pomenuti nestaško. Pomalo neobično, imajući u vidu preovladavajuće trendove u našem narodu, Ivica Dačić, koji tvrdi da baratanjem kafanskog mikrofona oduševljava čak i strane zvaničnike u poreskim obveznicima nevidljivoj, opuštenoj atmosferi napornih pregovora i čijim dosetkama, bez potrebe, aplaudira čak i premijer, plasirao se tek na peto mesto sa +15 bodova. Posle njega dolazi Aleksandar (gospodine...) Vučić, a kao poslednjeplasirani među pozitivno ocenjenim političarima, iskočivši za dlaku iznad crte, našao se ex uvređeni ministar Mlađan Dinkić sa svega +4 poena; ali pozitivna.

Umesto zaključka, dodaću samo da svako lice ima i naličje, pa tako i lice politikantske Srbije. Tako je potpredsednik domaćinske vlade i ministar svega po potrebi Božidar Đelić, inače ekonomski expert, zaglavio u debelom minusu po tekućem računu građana, sa -53 boda! Ipak, nije najgori, naš vajni premijer Mirko Cvetković koji je, da ne smeta, otišao na odmor dok na Kosovu gore granični prelazi, ima čak 60 i kusur negativnih... Pa vi zaključite sami...

Alexa Grubeša

1. Tomislav Nikolić (+25)
2. Boris Tadić & Dragan Marković Palma (+23)
3. Dragan Đilas (+20)
4. Vuk Jeremić (+18)
5. Ivica Dačić (+15)