(S)misao društvene lobotomije

Z avršiše se i ovi izbori i dobismo, jednim potezom, novog predsednika i novog ex premijera, starog demagoga na novoj funkciji i najveću samoproklamovanu žrtvu u ime ovog naroda još od Kosovskog boja - Aleksandra Vučića. Realno, s obzirom da mu se "opozicija" rascvetala na čak deset(?!) protivkandidata (uključujući tu i nekoliko ko dan jasnih Vučićevih trojanaca poput Čanka i Parovića, te još nekoliko prikrivenih), verujem da možemo zaključiti da prave želje da se Vučić sruši sa vlasti nije ni bilo ili makar taj cilj učesnicima trke nije bio bitniji od lične samopromocije. Zato je opet izostao snažan protivkandidat jedinstvene opozicije, umesto čega su Vučiću na megdan izašle male glasačke niše donekle drugačijeg mišljenja + onaj Beli Preletačević na konju, kojeg je neko pogrešno informisao da su predsednički izbori zapravo kasting za Big Brother ili Farmu. Sve u svemu, ni izbliza dovoljno da se Vučićeva vladavina na novoj funkciji ozbiljnije uzdrma, iako njegova pobed...

Photo: Tanjug P rošla je decenija otkako Zoran Đinđić nije sa nama.  Sutradan, r etrospektiva.  Šta smo juče radili? Malo smo tugovali, malo smo se trudili da makar jednog dana u godini budemo nešto pristojniji i društveno korisniji nego inače, da makar pokušamo da učinimo nešto sa svojim životom ili obećamo sebi da od sutra sigurno okrećemo novi list.  Naravno, ponovo je prevladala patetika i društvene mreže su opet bile okićene profil fotografijama pokojnog premijera, kojima su ljudi zamenjivali svoje. Kriza identiteta za jedan dan, a već sutradan će život nastaviti po starom, jednako zaludnim životom, dok ga se, tamo negde početkom marta 2014, ponovo ne sete , na isti beskoristan način... 

P re neki dan sarkastično tvitnuh " Kad god vidim Đilasa, setim se one stare narodne: Ko dobije na mostu, izgubi na izborima... " . Tvit je prošao poražavajuće neshvaćeno, valjda nam je kratko pamćenje, šta li... ali je makar mene podstakao da napokon napišem ono što odavno odlažem a i dalje smatram da se jednom, negde, napokon mora reći. Nisam hteo pred izbore jer mi nije padalo na pamet da favorizujem nijedan od dva najveća politička bloka među Srbima 21. veka, nisam to uradio ni neposredno nakon izbora da ne bih na pravdi boga dobio etiketu likovanja nad pobedom jednih i porazom drugih. Svejedno, ono što će mnogima zvučati kao najveća moguća blasfemija se jednom mora reći i za to ne postoji nežan način, koji će proći bez posledica: Najveći zločin protiv ovog naroda nije počinio Slobodan Milošević, nego Demokratska stranka! Zapravo, čitav taj postmiloševićevski, slavopetooktobarski DOS, ali demokrate su bile i ostale perjanica svih tih dešavanja i otuda ih i stavljam ...

J a 6. maja neću izaći da glasam na #izbori2012 , a vi? Gledam svu tu predizbornu euforiju već mesec dana na tv-u, internetu, čitam o najnovijim podvizima ovih ili onih, levih ili desnih, centralizovanih ili potpuno dekoncentrisanih političara u dnevnim novinama... i pitam se kog mi vraga služe sive ćelije ako ću iznova da padnem na sve te prazne priče i bilo kome od njih zaokružim ime na glasačkom listiću?! Ne, zaista nemam nameru da izađem na biralište, čak ni da poništim listić da, kako neki kažu, ne bi pao u ruke "neprijatelju". Čijem? Mom?! Niko od njih nije moj neprijatelj ali mi jednako nisu ni prijatelji. Ne, čak ni toliko svog vremena ne želim da im posvetim! A evo i zašto...

V iše neću da kupujem prvu pomoć za auto!  A ni alat i dizalicu, pride... Zar i po treći put?! Čemu? Ne vidim više svrhu... Dosta je bilo! Kada su mi, pre par meseci, lopovi prvi put obili gepek , bio sam zaista besan, očajan... pitao sam se šta mene briga za hapšenje pripadnika "Zemunskog klana", saradnika Darka Šarića i pronalaženje tamo nekih vrednih slika, laboratorija "skanka" i koječega drugog, ako ova naša vajna policija ne može da zaštiti ni onu najbedniju, elementarnu imovinu svojih građana?! Ovaj put sam samo slegnuo ramenima... i već vidim da ću se čitav dan osećati ko  popišan, još jednom suočen sa bolnom činjenicom gde i kako živimo...

Š ta je Ustav Srbije?  Moneta za potkusurivanje kad kome i na koji način odgovara?! Knjižica za podmetnuti pod monitor ili nisku stolicu ili, možda, rasklimanu, staru policu na kojoj se nalazi TV odakle, u slici i reči, dopire najnovija predizborna poruka?!  Ili je, eventualno, Ustav pisan i poslednji put s onakom mukom i kroz iglene uši teskobne većine usvajan da bi se u njegove stranice uvijale jabuke, pravili fišeci za semenke ili motale cigare od duvana sumnjivog kvaliteta?!  A možemo i ovako... Čije je Kosovo? Srpsko?! Srce Srbije?! Onaj neraskidivi, prapostojbinski deo srpskog naciona i duhovna svetinja, kojoj treba podrediti sve, počevši od sumnjive prošlosti, preko sumorne sadašnjosti, pa sve do izvesno mračne budućnosti? Iliti, moderno rečeno, fusnota* iz Preambule aktuelnog Ustava Srbije iz 2006, u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije...   Dakle, ako vas neko pita zašto je Kosovo deo Srbije , odgovor je zato što tak...

Photo by: www.trojka.rs K ampanju za izbore koji nas ponovo čekaju na proleće zvanično možda jesu tek otpočele prve, mahom manje, stranke ali se ona nezvanično odavno zahuktava. Zapravo, mnogi će reći da kampanja u Srbiji nikad ni ne prestaje i, dok opozicionari narednih meseci treba ponovo da podsete narod na svoje postojanje i ubede ga kako će oni, normalno, sve raditi lepše i bolje, vlast, uobičajeno, uveliko stavlja velike infrastrukturne projekte u službu sopstvene predizborne promocije. A onda je zaista teško ponovo nasesti na uveravanja da se sve radi zbog naroda, kada od preko potrebnog puštanja u saobraćaj okasnelog drugog mosta kod Beške i danas mora da bude važnije da crvenu vrpcu, pred bezbrojnim kamerama, preseče glavom i bradom predsednik Boris Tadić, pa da još i, nimalo šarmantno, okasni na otvaranje dobrih tri sata. Još je neverovatnije da famozni koridor 10, koji je dosad otvaran više puta nego Jelen pivo, i dve decenije kasnije odlično služi predizbornoj svrsi?!...

D ragan Marković Palma je po upravo preispitanoj narodskoj popularnosti trenutno potpuno izjednačen sa omiljenim predsednikom svih građana, a naročito demokratski osvešćenih građanki, Borisom Tadićem , Prvim svoga imena?! Pa dobro, možete li vi to da verujete? E, pa verujte jer upravo tako slove rezultati najnovijeg istraživanja popularnosti političara u Srbiji, koje je sprovela agencija " Ipsos Strategic Marketing " Srđana Bogosavljevića . Naravno, još se ni boja na malobrojnim odštampanim primercima nije čestito osušila, a i printer je, kažu, još topao. Drugim rečima, podaci još nigde nisu objavljeni a, imajući u vidu ko je naručilac i sa kakvim se, po svoj prilici neželjenim, rezultatima nepravedno suočio, ne bi me čudilo ni da zauvek ostanu u nekoj fioci za internu upotrebu; s ponekim tragom od suza na koricama...

( Iz Arhive ) N eki srećnik je izvukao još jednu evro-milionsku loto sedmicu! Ili je bar tako objavljeno, a mi, razume se, nemamo razloga da sumnjamo u čistotu namere Državne lutrije da nas usreći. Ako je tako, taj se napokon snaš’o. A šta ćemo mi ostali što nas mrzi da uplatimo tiket? Mi za čiju platu još nije izmišljena čudotvorna Vijagra. Ne diže nam se, ali se zato dižu cene?!           Njima, u nas, izgleda baš pogoduje kriza! Što je situacija teža i što je repromaterijal, posledično, jeftiniji, to je finalni proizvod skuplji?! Pa gde to ima? Sem u Srbiji, naravno… Pšenica nikad jeftinija, a proizvođačima hleba ne pada na pamet da spuste cenu vekni! Kažu nerealno je to, jer je brašno tek neznatna stavka u formiranju cene. Pa od čega mese hleb? Od čokoladnih pahuljica?! A nakon i dvanaestog ovogodišnjeg poskupljenja benzina, koje sigurno neće biti i poslednje, sada i definitivno imamo najskuplju vožnju u Evropi. Mi, neartik...

( Iz Arhive ) Baš nešto s, ispostaviće se opravdanim, podozrenjem poslednjih meseci posmatram realizaciju biznis plana nekog lokalnog obućara. Čoveku posao bukvalno cveta! I ništa mi ne bi bilo jasno da nisam pogledao veb sajt neke od ovih naših dičnih velikih partija i slučajno spazio obućarevu firmu među najrespektabilnijim stranačkim finansijerima?! I tu padne računica: 2+2=4 i logičan zaključak – kapa dole majstor cipeliću! Pa kako mu i ne bi krenulo kad su ovi njegovi sad na vlasti, pa je i red da mu se oduže za unosne priloge tokom kampanje.           Doduše, nešto me sad tu kopka. Da vlast valja, narod bi valjda imao onaj bolji standard iz predizbornih kampanja, pa bi ljudi kupovali nove cipele, ’mesto da krpe stare? Ali dugovi su dugovi, naročito prema stranačkim finasijerima, i red je da se vrate! Sreća naša da domaće partije dotiraju ti pilićari, jer šta bi tek bilo da su im s lovom za one luks kampanje uleteli nezajažl...