(S)misao društvene lobotomije

I dok su novosadski odbornici jalovo lomili koplja oko povratka ex radikalne i ex narodne, a sada jedinstveno regionalne Maje Gojković u gradsku vlast, njihov kolega sa najviše instance - republički poslanik LDP-a Slobodan Maraš , svratio je u popodnevnim časovima na osveženje do limanske kafane "Pivarijum". Samo po sebi, ovo ne bi bilo naročito sporno, da se tamo nije dovezao "hjundai" džipom na priloženoj fotografiji. Valjda svojim, ko će to znati u vreme tranzicije? Ipak, ni to ne bi bila neka naročita vest da džip nije parkirao usred letnje bašte pomenute kafane, za šta je, pored same "genijalne" ideje kao inicijalne kapisle, neophodno četvorotočkašem preći preko redovnog PARKINGA (i to, ako me sećanje ne vara, nekim čudom besplatnog), te trotoara (znate onaj nanos asfalta kojim se po defaultu kreću pešaci?). I nikom ništa, naravno, čak i nakon što su na istovetno osveženje svratili članovi policijske patrole...

R egioni ujedinite se, "našu" Maju vaskrsnite! Čuveni kalendar drevnih Maja završava svoj ciklus 12.12.2012, što su mnogi shvatili kao nepobitni datum smaka sveta. Međutim, tek da bude po njegovom, izvesni Mlađan se potrudio da ovo malo predupredi i da MAJAnsko brojanje resetuje dve godine ranije, 29.10.2010. kada će i zvanično presvući klubske boje "naše" Maje (Gojković) i premestiti je iz kutije za nevoljene igračke u pročelje staklene vitrine. Mnogo pre nego što su se i najveći optimisti iz njenog okruženja nadali... Copyright by: Hugo Novi Sad ponovo na MAJAnskom žrtveniku, reći će neki brzopleti dušebrižnici. Ko zna, u demokratiji je i to moguće... Ali emocije su luksuz građana, onih koji glasaju... a politika je, očigledno, ipak nešto drugo. Tu sve može i ko zna ko će se sve još tek ljubiti sa Majom. Uostalom, kad se već vole Boris i Ivica ili Oli i Toma, što bismo emocije uskraćivali Maji i Mlađanu? A mi ćemo, razume se, voleti sve njih, zajedn...

E vropa nam je, evo, takoreći iza ugla. E sad, to što su nama potrebne godine, da ne kažem decenije, za savladavanje običnog ćoška,već je pitanje za antropologe. Izdresirala je civilizacija toliku domaću marvu i svakolike narode i narodnosti, te će, valjda, ako bude dovoljno uporna i dosadna, jednom morati da trijumfuje i nad srbljem... Bilo da se radi o onima među nama koji se ističu ne baš hvale vrednim predvodništvom mase, ili običnim jedinkama s margine života, koje neophodnost raskida sa srednjovekovnim vrednostima i iskoraka u 21. vek uviđaju taman koliko i potrebu da makar ponekad operu noge. Izbegavanje i jednog i drugog vodi ka okupaciji gljivica, pa ti bato vidi šta ćeš...

( Iz Arhive ) I zvesno pravno lice na čelu FSS-a, po imenu Tomislav Karadžić, amaterski mućka bocu vrhunskog šampanjca. Nešto ove skupe tekućine se posledično prolilo po podu, ali to će već posle da sredi neka tetkica za platu od cca 20.000 din. (bruto). Dotad pomalo nezainteresovano fizičko lice, izvesni Boris Tadić, spretno prepoznaje pravi trenutak i prvi prinosi čašu, a pomenuti Karadžić, samo ovaj put u formi jednako fizičkog lica, dobro zna kome se prvom sipa i nazdravlja ako ’ o ćeš da napreduješ u službi; bez obzira što je bog prvo sebi stvorio bradu…

( Iz Arhive ) O pet se digla galama oko nemirnih seni vođe Ravnogorskog pokreta, izvesnog đenerala Draže Mihailovića. Nek’ mu je pokoj u duši i slava mu, o istom, sindikalnom trošku! Onoga što je prošao trnovit put od odlikovanog heroja otpora Hitleru na brdovitom balkanu, preko omraženog nemačkog kolaboracioniste, pa sve do današnjeg mučenika u pokušaju i najveće žrtve Titovog komunističkog terora - idealnog materijala za narednog sveca SPC.

( Iz Arhive ) N eki srećnik je izvukao još jednu evro-milionsku loto sedmicu! Ili je bar tako objavljeno, a mi, razume se, nemamo razloga da sumnjamo u čistotu namere Državne lutrije da nas usreći. Ako je tako, taj se napokon snaš’o. A šta ćemo mi ostali što nas mrzi da uplatimo tiket? Mi za čiju platu još nije izmišljena čudotvorna Vijagra. Ne diže nam se, ali se zato dižu cene?!           Njima, u nas, izgleda baš pogoduje kriza! Što je situacija teža i što je repromaterijal, posledično, jeftiniji, to je finalni proizvod skuplji?! Pa gde to ima? Sem u Srbiji, naravno… Pšenica nikad jeftinija, a proizvođačima hleba ne pada na pamet da spuste cenu vekni! Kažu nerealno je to, jer je brašno tek neznatna stavka u formiranju cene. Pa od čega mese hleb? Od čokoladnih pahuljica?! A nakon i dvanaestog ovogodišnjeg poskupljenja benzina, koje sigurno neće biti i poslednje, sada i definitivno imamo najskuplju vožnju u Evropi. Mi, neartik...

( Iz Arhive ) H leba i igara… i posla, naravno. A može li svo troje nekako zajedno? Pa razume se da može! Ovo je ipak Srbija, zaboga. A Srbija ne ostavlja tek tako na cedilu svoje građane, ako može još makar malo da ih eksploatiše…           E tako će vajna pravna naslednica one negdašnje, “ponosite ’ sred Balkana” uskoro dobiti još jedan ingeniozan rijaliti šou, u kome ćemo, baš kao i do sada, smejuljeći se odvažnim naivčinima na tv-u zapravo opet parodirati same sebe. Ili bar ono malo normalnog u nama što nam je, nekim čudom, preostalo. Samo “Javni konkurs” nam neće pružiti mogućnost da zaradimo kola, stan ili, jednostavno, brdo love, već učesnicima nudi preko potrebno ZAPOSLENJE. Ali u surovom kapitalizmu ništa nije džabe, tako da svi koji hoće leba bez motike ovaj put prvo moraju da pošalju sms, po “skromnoj” tarifi od 600 din. + PDV?! A ovamo pričaju kako je reč o humanoj misiji, da se pomogne ljudima koji baš i nemaju po...

( Iz Arhive ) D ržava ne radi! Ministri i poslanici mahom zatvoriše butigu i razmileše se put nekih lepših malih mista, gde posledice krize osećaju samo oni koji im na noge donose ladnu pinakoladu i neumesno ih cimaju za PIN kod službene kreditne kartice. A i šta će nam? Životi nam ionako teku mimo njih. Baš kao što i trećina Srbije štrajkuje mimo zone njihovog interesovanja i istinske želje da tome pronađu lek. Zašto bi, kada upravo na toj teskobi sopstvene kože podanika i jašu na vlasti sve ove godine, smenjujući se pokatkad među sobom, rušeći prethodne na istoj onoj odavno prežvakanoj priči na kojoj su izbore dobili i oni pre njih. Socijalno-razvojnoj, nacional-evropejskoj, milozvučnoj… onoj koja će nam, kada se jednom ostvari, navodno doneti nedočekani boljitak, a od čijeg nam je slušanja, budući da se ne ostvaruje, iz dana u dan samo sve gore. I tako, iznova i iznova… Mi u čabru, a oni u romingu…           Ali ipak se...

( Iz Arhive ) I to ti je Srbija , narodnu poslanicu izujedao čopor besnih pasa na skupštinskom parkingu ?! Ne onih parlamentarnih , koji besmislenom retorikom ujedaju s govornice , zaslepljeni oduševljenjem što milion – dva besposlenih u tv prenosu upijaju svaku glupost koju ovi izgovore , nego pravih četvoronožaca ; ništa imunijih na krizu od vlasnika koji su ih odbacili . Možda upravo onih koji nisu imali gde da ih drže , jer nisu bili dovoljno bliski prošloj vladi da za šaku evra reše stambeno pitanje ?           Lepo je to izvesni Vojislav smislio ( onaj drugi , što nije u Hagu ), filigramski usklađeno s legalizmom koji nam godinama propagira . Nema kršenja zakona , ako taj zakon izmeniš u svoju korist ?! Nekom na prvi pogled neprimetnom uredbom , razume se . Čuvenim zakonskim aktom koji vladama daje diskreciono pravo da ...