Javni kurcšlus razuma

(Iz Arhive)

Hleba i igara… i posla, naravno. A može li svo troje nekako zajedno? Pa razume se da može! Ovo je ipak Srbija, zaboga. A Srbija ne ostavlja tek tako na cedilu svoje građane, ako može još makar malo da ih eksploatiše…

          E tako će vajna pravna naslednica one negdašnje, “ponosite ’sred Balkana” uskoro dobiti još jedan ingeniozan rijaliti šou, u kome ćemo, baš kao i do sada, smejuljeći se odvažnim naivčinima na tv-u zapravo opet parodirati same sebe. Ili bar ono malo normalnog u nama što nam je, nekim čudom, preostalo. Samo “Javni konkurs” nam neće pružiti mogućnost da zaradimo kola, stan ili, jednostavno, brdo love, već učesnicima nudi preko potrebno ZAPOSLENJE. Ali u surovom kapitalizmu ništa nije džabe, tako da svi koji hoće leba bez motike ovaj put prvo moraju da pošalju sms, po “skromnoj” tarifi od 600 din. + PDV?! A ovamo pričaju kako je reč o humanoj misiji, da se pomogne ljudima koji baš i nemaju početni kapital od naizgled trivijalnih 600 dinara?! Zašto? Zato što, za početak, nemaju ni posao…

          Hoće li takav kviz pomoći jadnicima koje se poslednjih meseci okupljaju na prugama, ne da bi čekali vozove koji uporno ne dolaze, već da bi skrenuli pažnju na muku koju su im zakuvali poslodavci; jedni od onih kojima je ova država godinama unazad prodavana u bescenje? Ali dok dična železnica (čitaj država) sada namerava da naplati “ležarinu” nesretnicima koji su joj blokirali tračnice, niko ni ne pomišlja na krivično gonjenje onih koji su ih doveli u taj položaj i naterali ih na poteze očajnika. Izgleda da višegodišnje rintanje za nekog politički podobnog baju, koji je preduzeće u startu kupio krvavim novcem i obećavao renesansu, donevši umesto nje u fabrički krug Špansku inkviziciju, više nikome ne podiže obrvu.

Pa neka navale opljačkani i prevarani tranzicioni gubitnici! Svi na televiziju, u potragu za nekom novom krvopijom od poslodavca, koja se više neće ni truditi da im obećava puno, znajući za koliko malo može kupiti njihovu vernost. Ovaj put pod uglađenom dirigentskom palicom bivšeg ministra kulture, koji je, tek sada kada više nije na vlasti, shvatio da je moguće naći posao i nekome ko ti nije rođak, prijatelj ili partijski kolega. Pa makar i kroz tv šou i prethodno uplaćenu kotizaciju. Da bi potom o pobedniku i dobitniku dragocenog radnog mesta odlučivali mi, građani, šaljući jednako "jeftine" sms poruke i glasajući za svog favorita radničke klase?! U Srbiji se odvajkada, na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije moralo platiti da bi se dobio posao, ali nikada baš ovako ogoljeno, javno i banalno…

Ali šta to briga narodne poslanike, na koje onomad potrošismo dragocenu neradnu nedelju, kako bismo izašli na birališta i odabrali koje će stranke u narednom mandatu odvaditi najveće parče državnog budžeta i uposliti armiju svojih besposlenih kadrova? Ne primećujem da su se potresli, gde god da trenutno krckaju poslednje dane kolektivnog godišnjeg odmora i radjuju se unapred podguznom rashladnom sistemu, koji im, ovih dana, ugrađuju u skupštinsku salu. Biće to nesumnjivo dobar osećaj, da im neko/nešto stalno piri u časno narodno dupe. A sve će to dobiti za samo 30 miliona dinara i, što neko reče, “možda i koji milion više”.

Ministri to nemaju, njima ima ko da pirka, iako im se sprema vruća jesen. A, ako je verovati najavama izvesnog premijera izvesne države s početka priče, uskoro će im pirkati i promaja u redovima. Ako ikada uspeju da se dogovore oko toga koliko bi kome ministarskih fotelja trebalo da se izmakne ispod sedalice?! Ali dogovoriće se, milom ili silom, samo se plašim da će i to biti tek puka elementarna kozmetika, predaleko od šuštinskog kompletnog mejk-overa koji nam je toliko potreban.

No, svejedno… jedva čekam da vidim koji će (bivši) ministar prvi potrošiti 600 dinara na sms i pojaviti se makar u nekoj VIP verziji “Javnog konkursa”. Ne bi li makar još jednom, zarad dobrih starih vremena, pomrsio račune nekom jadniku bez posla, koji je glasao za njega a da mu to, gle čuda, ništa u životu nije promenilo…

Aleksa Grubeša