(S)misao društvene lobotomije

" N a Facebook-u smo prijatelji sa ljudima sa kojima smo išli u školu, a na Twitter-u drugujemo sa onima s kojima bismo voleli da smo išli u školu... ". Koliko puta ste do sada čuli ovu rečenicu, i li nešto slično ali sa jednakom poentom? Lično je čuh poprilično često. Prvo od onih, takozvanih, uticajnijih tviteraša ili makar ljudi od respektabilnog staža na TW, bilo da su od mentalnog kova koji se duva brojnošću svoje trabantske pastve ili na to samo šeretski odmahuju rukom; ostavši ljudi kakvi su bili i pre te varljive "uticajnosti"... Uzgred, ako sam ikada i znao, negde usput sam zaboravio ko je prvobitni tvorac ove mudrosti. Međutim, ono što me sada zanima je da li ona danas uopšte još važi ili su je vreme i praktična primena potrošile , kao i toliko toga drugog...

E vo inostranog primera onoga na šta sam pokušao da ukažem u prethodnom postu Kapirate li Facebook like ! Unapred se izvinjavam svima, a pre svega osvedočenim ljubiteljima životinja zbog jezive fotografije. Autor je bez sumnje imao dobru nameru da na ovako brutalan način ukaže na nasilje nad životinjama, o čemu se može diskutovati ali verujem da je efektno i itekako tera na razmišljanje... Međutim, ono što je, bar meni, predstavljalo dodatni šok je činjenica da ta fotografija na Facebooku u trenutku objavljivanja ovog postam pored preko 40.000 komentara, ima i gotovo isto toliko lajkova... 39.892 lajka?! Šta su oni koji su je lajkovali hteli time da kažu, procenite sami...

S vi mi danas koristimo društvene mreže. Neko samo jednu, neko dve-tri, a neki se zapljunu na apsolutno svakoj gluposti koja makar i u najavi nosi takav karakter. Ali kako ih koristimo? Ne bih sad lamentirao o tome služe li nam za posao ili igranje, traženje "srodnih duša" ili nevino druženje, za razmenu informacija sa svetom oko sebe ili bunt protiv vlasti i bilo čega što smatramo lošim i pogrešno postavljenim. Umesto toga, ovih dana mi je upalo u oči koliko ljudi ne poznaje ni basic - najobičniji Facebook like (iliti po srpski - lajk, bre) koji spada u abacedu društvene komunikacije na svetski najpopularnijoj mreži - FB-u. Neko se seća, neko ne ali u petak, 21. oktobra je bila 70.-a   godišnjica jednog od najvećih zločina koje su nemačke okupacione snage počinile u Srbiji tokom Drugog svetskog rata - streljanja oko 7.000 civila u Šumaricama kod Kragujevca, velikim delom učenika i njihovih profesora. E, tim povodom na FB-u postoji nekoliko stranica posvećenih ovom tr...

Photo by: www.trojka.rs K ampanju za izbore koji nas ponovo čekaju na proleće zvanično možda jesu tek otpočele prve, mahom manje, stranke ali se ona nezvanično odavno zahuktava. Zapravo, mnogi će reći da kampanja u Srbiji nikad ni ne prestaje i, dok opozicionari narednih meseci treba ponovo da podsete narod na svoje postojanje i ubede ga kako će oni, normalno, sve raditi lepše i bolje, vlast, uobičajeno, uveliko stavlja velike infrastrukturne projekte u službu sopstvene predizborne promocije. A onda je zaista teško ponovo nasesti na uveravanja da se sve radi zbog naroda, kada od preko potrebnog puštanja u saobraćaj okasnelog drugog mosta kod Beške i danas mora da bude važnije da crvenu vrpcu, pred bezbrojnim kamerama, preseče glavom i bradom predsednik Boris Tadić, pa da još i, nimalo šarmantno, okasni na otvaranje dobrih tri sata. Još je neverovatnije da famozni koridor 10, koji je dosad otvaran više puta nego Jelen pivo, i dve decenije kasnije odlično služi predizbornoj svrsi?!...

Gledam danas ovo staro-novo događanje naroda na Kosovu. Gledam i ne verujem da sam toliko proklet da za ovo malo života doživim takav Deja vu once more?! Istina, odavde, podosta severnije, sa, neki bi naivno mogli pomisliti, bezbedne udaljenosti... Možda bezbedne od tih neobičnih gumenih metaka, ali jednako pogubne po ionako svakim danom uštrokavljenu mentalnu higijenu... Ne znam ja ko je tu prvi pucao i zashto. Daleko sam, već rekoh, na onoj "bezbednoj" distanci, a odavno sam razvio odbrambeni mehanizam navike da vesti uzimam s ozbiljnom dozom rezerve. Jedine nesporne činjenice su - šestoro ozbiljno povređenih Srba demonstranata i četvorica ozbiljno povređenih vojnika KFOR-a . Ne znam kako vama ali, koliko sam ja uspeo da sledim hronologiju događaja kod Jarinja, nameću mi se dva zaključka: 1. gumenim mecima su prethodile kamenice 2. upotreba bojeve municije je usledila nakon što je neki idiot iz mase na vojnike KFOR-a bacio "eksplozivnu napravu kućne izr...

„OTPISANI“ PONOVO MEĐU SRBIMA, ALI OVAJ PUT SAMO STARIJIMA OD 14 GODINA J oš se dimilo sa zgarišta izvesnog (po)graničnog prelaza koji, strogo ustavno-pravno gledano, zapravo nije granični prelaz nego kućica u kojoj se naši građani zapljunu da bi prešli sa jednog, nespornog dela svoje teritorije, na onaj drugi, Ustavom (neod)branjeni, kada nas je državni RTS počastio novom reprizom serije „Otpisani“. Da, život je pun tih zanimljivih slučajnosti... Na tv-u besmrtni ilegalci Tihi i Prle slažu Švabe i domaće izdajnike na kamare, a slična situacija i na terenu – glavni negativac onaj KFOR-ov nemački general koga je tih dana, usled izliva patriotskih emocija, bilo tako lako pobrkati sa čuvenim Krigerom, dok su se naši vodeći diplomatski diverzanti borili za još malo vazduha za kosovske Srbe na barikadama. Samo što život nije film, te u stvarnosti slabiji praktično nikad ne trijumfuje. Tako smo preko noći i zaista postali otpisani, a na istoriji je da utvrdi da li nas je otpisala ...

“Dnevnik” na licu mesta: kontroverzni projekat “Skopje 2014.” – novo lice Makedonije ili utopija potrage za izgubljenim identitetom M alo ko se od onih koji su bili živi u vreme razornog zemljotresa 1963. godine, koji je sravnio sa zemljom oko 80 odsto građevina u Skopju, mogao nadati u šta će se pretvoriti njihov grad pola veka kasnije. „Skopje 2014.“ je kapitalni projekat makedonskih vlasti, koji uveliko preobražava grad na Vardaru do ivice prepoznatljivosti. Neki će reći i uveliko preko ivice dobrog ukusa, ali mišljenja su različita i, kao i obično, nepomirljivo podeljena; dok oko starog Kamenog mosta, koji se onomad nekim čudom odupro snažnim podrhtavanjima tla, na sve strane niču dodatne dizalice, podižući bezbrojne nove zgrade i spomenike koji će prestonicu delimično priznate Makedonije definitivno staviti na mapu. Samo je pitanje čega. Rugla zbog sve dubljeg brkanja ionako mnogima upitnog identiteta, kako to tvrde jedni, ili pak turističkih destinacija koj...