(S)misao društvene lobotomije

E XIT 2012 je bio i prošao. Neki su ga voleli više, neki manje; jedni slepo previđajući nedostatke i nepoštovanje svih tih divnih evropejskih ideja za koje se organizatori, tobože, zalažu, a drugi tražeći možda i dlaku u jajetu za doručak svakog člana EXIT tima ponaosob. Primetno je bilo da je  Petrovaradinsku tvrđavu ove godine pohodilo znatno manje i stranih i domaćih posetilaca festivala ali normalno je to, kriza je svuda pa eto, zamislite, i u Srbiji. A takođe je uočeno i da su pojedine javne ličnosti i novinari koji su ranije zdušno podržavali EXIT sada promenili ploču i odjednom počeli da ga napadaju i sa i bez argumenata . Valjda spram klime političkih mentora? Ali to je već neka druga priča... Elem, posle svakog velikog događaja je nekako red da se podvuče crta ali ne samo euforično spram sve te vrcajuće pozitivne energije tokom četiri dana jula, nego i ona finansijska koja, s obzirom na novac koji EXIT svake godine dobija od Srbije, Vojvodine i Novog Sada , s...

Photo via:  http://amater.blog.rs/blog/amater/fotografija/2008/07/19/exit-fest-2008   E XIT? Ne, hvala... Nije da ga zaista mrzim. Naprotiv, nisu me tako učili i ja, za razliku od većine ovih što su im puna usta tolerancije za sve pare a pritom mrze svakog ko drugačije misli i kaže (kleveće i laže), nisam u stanju da zaista mrzim. Nažalost, čak ni kada bi zaista trebalo... Ali sam itekako u stanju da budem iziritiran nepravdom i manipulacijama, lepim šarenim omotačima klasične mamipare, što bi bilo sasvim legitimno, da se pritom ne predstavlja kao neprofitno preduzeće koje, avaj, radi i sa teškim gubicima kako bi Srbiju svetu napokon pokazali u lepšem svetlu.  Svaka ga je vlast hvalila kao naš retki prozor u taj daleki svet, a svaka opozicija kritikovala kao perionicu ozbiljnih para ... sve dok i sama ne bi postala vlast i smesta ućutala, preuzimajući dobro zagrejane poluge prethodnika. A EXIT je rado bio svačija kurva ... i demokratama i perjanicama Čankovog ...