(S)misao društvene lobotomije

N eki dan sam malo surfovao Android marketom, kad vidi vraga, i Blogger ima svoju aplikaciju za android. I shta cu, aplikacioni hrcak poput mene, koji non-stop kuburi sa memorijom na svom malenom HTC wildfire-u, je odmah morao da skine i isproba i ovo cudo. Dakle, sad moze da bloguje i outdoor, u pokretu, dok, kao ja sada, pijuckash kaficu u nekada znamenitom novosadskom Carigradu. Dakle, ne na Bosforu, vec u senci vajnog bastiona vojvodjanske autonomije preko puta!  

S tvarno sam nameravao da prećutim slučaj Cecinog kućnog pritvora. Obuzdavao sam se svim silama, čak i kada mi je zaigrao očni živac zbog konstatacije da je nagodba pobeda Tužilaštva ! Mislim, kome je još čudno da u ovoj zemlji neki mogu nekažnjeno da rade šta hoće?! Na uštrb svih ostalih, razme se! Kao i to da je svaki naredni spektakl koji nam prirede još bahatiji od prethodnog. Ali nisam uspeo! Svako ima svoju a moja tačka ključanja bila je vest da će madam Ražnatović podići kredit, kako bi državi uplatila tih famoznih 1,5 miliona evra; za koliko se sa konobarima Vladine kuhinje nagodila da, uz neskriveno uvažavanje njenog umetničkog doprinosa srpskoj kulturi, iznosi gospođin kafanski tačun! Baš tako - običan KAFANSKI RAČUN, jer ova, još jedna u nizu, državnih baljezgarija kojoj nemo svedočimo već tri dana ni ne liči ni na šta drugo nego na loš kafanski šou. I to iz nekog od onih vonjavih krajputaških objekata na Ibarskoj magistrali, poput onih gde je uvažena gospoja (tada...